DA LI ĆEMO 10. SEPTEMBRA NA CENTRALNOM TERENU GLEDATI DVOJICU NAJUTICAJNIJIH?! Detaljna analiza TAJNOG ŽREBA ovogodišnjeg US Opena
U zemlji koja je bila rasadnik informatičke tehnologije i tržišta digitalnih usluga, koja se ponosi Silikonskom dolinom i brojnim drugim programerskim zajednicama najvišeg nivoa složenosti – a čiji je teniski Grend Slem sinonim za prožimanje tehnologije, biznisa, komunikacija i sporta – izgleda da nije bilo moguće uraditi ono što je postao standard na „rođačkim“ turnirima u Australiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji – prikazati žrebanje za poslednji Slem sezone uživo, i to ni na jednoj platformi.
Iako živimo u ratno doba, ipak je teško verovati da bi pretnja hakovanjem do te mere zabrinula organizatore turnira u ikoničnom Flašing Medousu da odustanu od pružanja uvida milionima ljubitelja tenisa širom sveta u nastajanje žreba muškog i ženskog singla – i time i sebi uskrate korisne rezultate u praćenju njihovih komunikacijskih sadržaja, koji se veoma često dalje koriste u komercijalne svrhe. Na kraju krajeva, kada se i pogleda dobijeni žreb – ne vidi se ništa što bi moglo da dovede do začetka nekih teorija zavere, ali je razočarenje nedostatkom organizacije po ovoj temi u inače prebogatoj i veoma uticajnoj Teniskoj Asocijaciji Sjedinjenih Američkih Država sa pravom – nesporno veliko.
Ako je glavna tema žreba u muškom singlu – da li ćemo 10. septembra na centralnom stadionu „Luj Armstrong“ gledati dvojicu najuticajnih „kompozitora i solo-zvezda“ aktuelne svetske teniske scene u njihovom petom meču - Alkaraza i Đokovića, kratak odgovor bi mogao da glasi – veoma verovatno, ali ne i potpuno izgledno. Razlog tome leži u više faktora – ne nužno igračkih, koji se jedinstveno vezuju za ovaj turnir. Neprijatna toplota i sparina koja melje igrače, brzina podloge i težina loptica koje sinhronizovano izazivaju sve češće primedbe i pritužbe nekih od najviđenijih tenisera turneje, razuzdana publika koja je prenela svoje „manire“ sa praćenja američkih sportova na tenis – čime značajno ometa igrače u svim fazama meča, manje afirmisane sudije koje pod samonametnutim pritiskom da se istaknu često donose odluke loše po učesnike mečeva koje vode – kao i one koji baš zato što su afirmisani smatraju da je ponekad došlo i njihovih „pet minuta slave“ i to u najgorem trenutku za meč, saobraćajne gužve koje mogu da dovedu do komplikacija u dnevnom rasporedu i planovima igrača, pritisak za ostvarenje uspeha zbog faktora marketinških dolara i statistike praćenja na društvenim mrežama – ali i globalne političke okolnosti koje sigurno ne pomažu ako se budu aktuelizovale na terenu ili tribinama – mogu i ovaj veliki sportski događaj i njegove učesnike da neželjeno potresu i stvore potpuno drugačiju sliku od one idilično sportske. Alkaraz je voljen, mlad i i dalje svež na turneji iako je svetski Broj 1 – i po svemu viđenom u periodu u kome je stekao uspeh i slavu – izložen neočekivanim uticajima koji bi mogli da poremete planove za grandiozno finale (i očuvanje prvog mesta na ATP rang listi). Već u drugom kolu bi mogao da bude fino testiran od strane upornog Lojda Herisa, u trećem ga ne bi štedeli ni Evans ili Van de Zandšulp, za vikend bi se na drugoj strani mreže najverovatnije našli Nori, Grikspur ili Fis – i pitanje je da li bi u ta 4 meča mladi as održao potrebni nivo koncentracije da efikasnim pobedama sebe uvede na pravi način u drugu nedelju turnira. Osvajanje Njujorka prošle godine – bez Đokovića svejedno – došlo je u nizu mnogo manje intenzivnih mečeva i iskustava nego što ih je Karlos imao ove godine, pa je pitanje da li bi ta činjenica imala neko negativno agregatno loše dejstvo po Španca na ovom turniru.
Ovo pišemo jer bi otvaranje druge nedelje turnira za njega bilo pakleno – i oličeno u četvrtfinalnom meču protiv Zvereva (3-2 za Zvereva) ili Sinera (3-3 sa Italijanom koji ga je dobio ove godine u Majamiju) kada bi Karlos morao da bude jedna savršeno funkcionalna mašina koja udara jače, trči više i mudro prosuđuje i raspoređuje svoje atribute zarad konačnog uspeha. Da se razumemo – i uz svo poštovanje za njega – skor u mečevima protiv Novaka je uz mikroskopske varijacije mogao da bude 4-0 za osvajača 23 Grend slem titule iz Srbije, za kojeg se odavno već vezuju kvaliteti i sposobnosti kao što su strateška dubina u planiranju i izvođenju meča, adaptacije sistema igre u slučaju potrebe, fanatična izdržljivost i nepresušan izvor novih motiva za ostvarenje konačne pobede. To je Novak uostalom pokazao pre nekoliko dana u Sinsinatiju, po svemu sudeći je spreman da te kvalitete demonstrira i u Njujorku – i upareno sa njegovim iskustvom u osvajanju mečeva i turnira na tri dobijena seta i inspiracijom da se osvajanjem četvrtog Ju Es Opena izjednači sa legendarnom Margaret Kort (24 osvojena Slema) i u njenoj Australiji u januaru postane najtrofejniji teniser svih vremena – bio bi svakako neko na koga bi valjalo staviti „pametne novce“ u naredne dve nedelje. Do te sudbonosne nedelje 10. septembra Alkaraz će posle Nemca ili Italijana morati da u polufinalu izađe na crtu najverovatnije jednom od Rusa – Medvedevu ili Zverevu (ako ih ne budu savladale emocije ili neko poput Ćorića, De Minora, sunarodnika Hačanova) ili sjajnom ali konačno nedorečenom Hurkaču - koji bi se nadao „trećoj sreći“ u finalu posle dva nesrećna poraza protiv Karlosa – što predstavlja izuzetno „ljut meni“ pred konačni okršaj sa najboljim iz donjeg dela žreba. Naravno, u pitanju je igrač koji je na tri poslednja Slema na kojima je igrao stizao barem do polufinala (Rolan Garos) a osvajao Ju Es Open i Vimbldon – tako da je projektovanje ulaska u samu zavšnicu u Njujorku očekivana stvar, ali su inspirisani kvalitetni protivnici na dan meča i istovremeni pad u takmičarskom tonusu (dosta čest kod njega u poslednje vreme, mora se priznati) nepoznanice koje će pratiti Alkarazov put kroz žreb ovog turnira.
U ovom delu žreba nalazi se i naš Dušan Lajović, koji je preslišao Sinera u Sinsinatiju a onda usled čudne povrede predao u narednom kolu protiv Frica – i čija forma i trenutna inspiracija ili demotivacija za igru predstavljaju tenisku jednačinu sa puno nepoznatih. Drugo kolo ga vodi na Aleksa De Minora, a ako budemo imali Ducija iz uvodnih mečeva u državi Ohajo – onda nije nezamislivo da ga gledamo protiv Žarija ili čak i Medvedeva ili Ćorića – pa mu „držimo fige“ da nas obraduje, pod uslovom da je zaista zdrav i spreman za avanturu.
Donji deo muškog žreba prosto „puca“ od talenta i ambicije – gde god pogledali. Opet bismo mogli da imamo „skandinavski derbi“ Rud – Rune u četvrtfinalu ako im se „ne ispreče“ ove sezone sjajni domaćini Tomi Pol ili Franses Tijafo i pretvore ga u „američki derbi“ – a da pritom ne zaboravimo kakve sjajne partije su u stanju da pruže (ako zdravi) ostali pripadnici te četvrtine žreba - Sebastijen Korda, Adrijen Manarino, Roman Safiulin, Alehandro Davidovič Fokina, Aleksandar Bublik i Jirži Lehečka. U donjoj četvrtini – pored Đokovića – najviše viđeni za plasman u završne runde su Tejlor Fric, Kris Jubenks, Stefanos Cicipas, Feliks Ože-Alijasim i Fransisko Serundolo – ali je prava šteta što naš Laslo Đere u trećem kolu ide na svog slavnog druga iz reprezentacije – inače bi imao finu priliku da dospe čak i do druge nedelje u Njujorku po prvi put (sudeći po nivou igre i motivaciji prikazanim poslednjih meseci na turneji). Miša Kecmanović ne igra na nivou koji mu je doneo fine uspehe proteklih sezona, ali ako bi prošao Variljasa u prvom i zatim „imao dan“ protiv Tejlora Frica u drugom kolu, možda bi to bio veliki podstrek da može još bolje i protiv uvek neugodnog ali nestabilnog Musetija u narednoj rundi. U ovom delu žreba je i povratnik na turneju – nekadašnji Top 10 igrač Miloš Raonić – koji ima priliku da u prvom kolu izvede „iznenađenje turnira“ pobedom nad tek sedmim nosiocem i dosta poljuljanim Stefanosom Cicipasom.
U tom ambijentu i sa Aleksandrom Milerom, Zapata-Miraljesom, Đereom, nepouzdanim Ože Alijasimom i Fricom kao projektovanim protivnicima do četvrtfinala – Novak Đoković teško da je mogao da ima povoljniji žreb pred najveće izazove. Kvalitetniji treninzi u prva dva kola i zatim mečevi protiv igrača sa kojima ima dobra takmičarska iskustva i pozitivan skor (Đere 1-0, Ože Alijasim 1-1, Fric – čak 7-0) Novaku bi pružili idealnu adaptaciju i aklimatizaciju i uspostavljanje sadržajnog odnosa sa publikom - koji će sigurno biti na testu protiv Tejlora na kraju tog niza. Ako umesto Tejlora na drugoj strani mreže (po prvi put) budemo videli darovitog Jubenksa ili (po 14. put) starog znanca iz Grčke u polufinalu – to će biti prilika da se (najverovatnije) bez previše stresa uživa u lepom tenisu i uvažavanju Novakove teniske veličine od strane publike koja voli da bude deo „istorijskih događaja“.
A ako smo nešto do sada naučili iz četiri meča Đokovića sa Alkarazom – to je da će svaki sledeći biti „potpuno poseban“, jer obojica sa toliko puno nepatvorenog sportskog uživanja uče o igri i karakteru onog drugog i „u letu“ stvaraju teniska remek-dela za sećanje i večnost. Zbog toga ćemo preskočiti bilo kakve komentare o ovom eventualnom meču u ovom trenutku – i prepustiti se toku zbivanja na pulsirajućim terenima Flašing Medousa narednih dana.
Kada je žreb ženskog singla u pitanju – glavna tema i to posle dosta vremena je: da li ćemo imati novu svetsku Broj 1 u liku Beloruskinje Arine Sabalenke – ili će oreol ostati i dalje na glavi do sada neprikosnovene Ige Švjontek. U delu žreba kod Poljakinje nalaze se sjajne Ribakina, Gof i Muhova, ponovo moćna Azarenka, prodorna Kudermetova i energična Hadad Maja i Kalinina – ali i povratnica na turneju i nekadašnja velika šampionka Karolina Voznjaki. Nikako ne treba zaboraviti ni eksplozivnu mladu Miru Andreevu, ponovo aktuelnu Dženifer Brejdi, borbenu Martu Kostjuk, iskusnu Belindu Benčić i osmu nositeljku Mariju Sakari – za koju bi krajnje vreme bilo da povrati pobednički elan i ovu tešku sezonu završi na optimističnoj noti. U pogledu toga koje igračice bi mogle da se nađu u četvrtfinalu turnira iz ovog dela žreba – apsolutno je nemoguće dati jasniju prognozu, ali su glavne kandidatninje za to Švjontek, Gof, Ribakina i Muhova.
Kod Arine Sabalenke imamo tek nekoliko imena koja se dobro kotiraju u ovom delu sezone – pre svega misleći na treću nositeljku Amerikanku Pegulu, finalistkinje Vimbldona Žaber i Vondrušovu, sve stabilniju Aleksandrovu , sedmu nositeljku Garsiju, uvek posebno motivisanu na domaćem tlu Medison Kijz i čudo od povratnice iz stanja materinstva – 26. igračicu sveta Ukrajinku Elenu Svitolinu (Monfis). To ne znači da ovde neće biti brojnih zanimljivih mečeva i iznenađenja i u prvim kolima, ali je teško zamisliti četvrtfinala bez Arine, Ons i Džesike. Iako bi – kao kod muškaraca – publika volela da prisustvuje apsolutnom klasiku u finalu u kojem bi snage odmerile prva i druga igračica sveta – ne treba isključiti učešće jedne Amerikanke u tom meču (Gof, Pegula), ponovljeno finale Ribakina – Sabalenka iz Melburna – ili novu priliku da simpatična Tunižanka osvoji svoj prvi Grend Slem trofej.
U nadi da će na teniskom terenu i oko njega u naredne dve nedelje takmičenja u Njujorku pobedi – tenis, realno je rezimirati da su šanse za uživanje u velikim finalima najboljih igrača i igračica sveta poprilično velike. Zbog toga se spremite na noći bez sna – iz kojih se nadamo da ćete akumulirati puno zadovoljstava koje će vam pomoći da prebrodite radni dan i naredne večeri se ponovo uključite u „teniski tobogan“ za ultimativno uživanje do još jedne zore.
(Vuk Brajović)