Gostujući u jutarnjem programu Kurir televizije, novinar i publicista Radmilo Tadić je detaljno objasnio suštinske razlike između krvne osvete i ubistava koja izvršavaju kriminalni klanovi.
Tadić je istakao da ključna razlika leži u otvorenosti ubice kod krvne osvete, dok kriminalni klanovi angažuju profesionalne ubicе i planiraju kompletnu logistiku za bekstvo nakon izvršenog zločina.
- U pravnom smislu, krvna osveta se tretira kao nemilosrdna osveta. Razlika između krvne osvete i ubistava iz kriminalnih krugova je značajna. Ranije, u Crnoj Gori i Albaniji, krvna osveta je podrazumevala da osoba koja se osvećuje ne pokušava da se sakrije, već otvoreno preduzima korake. To je bila svojevrsna "dužnost". S druge strane, kriminalni klanovi često planiraju ubistva unapred. To podrazumeva angažovanje profesionalnih ubica, praćenje žrtve, pripremu za beg i uključivanje šire logistike. Ovakvi zločini su teže razotkrivljivi. Dok ima elemenata krvne osvete u delima kriminalnih grupa, pravila koja važe su drugačija - objasnio je Tadić.
Tadić je potom naveo primer krvne osvete koji datira još iz 1950. godine za koji tvrdi da nigde nije zabeležen.
- Hteo bih da se podsetim na jedan zločin koji ilustruje suštinu krvne osvete. Primer potiče iz 1950-ih godina i dešavao se u selu kod Podgorice. U tom događaju, jedan čovek je surovo ubio blizance komšija koji su možda bili i rođaci. Nakon hapšenja, ostavio je porodicu u selu, uključujući svog sina starog 5-6 godina. Paradoksalno, dečaka je usmrtila sestra blizanaca koje su bili ubijeni. Ubila ga je kamenom pored bunara. Ovaj mališan je postao žrtva bez svoje krivice - rekao je Tadić i dodao:
- Ona koja je izvršila ovu strašnu radnju nije kažnjena jer je preuzela krivicu na sebe umesto svoje sestre. Nijedan organ nije želeo da obelodani istinu, i moralno gledano, ovaj surov čin nije naišao na osudu od strane zajednice. Ovo je duboko potresan primer koji nije pronašao mesto u istorijskim zapisima.
Kurir.rs