SIMBOLIKA Evo šta povezuje masakr u Ribnikaru i streljanje đaka u Kragujevcu: Ministarka Đukić Dejanović za Kurir o tragediji
Bliži se 1. septembar, početak škole, ali ovaj 1. septembar, nažalost, očigledno neće biti isti kao svih prethodnih godina. Školska godina je formalno prekinuta dve nedelje ranije, ali je suštinski prekinuta tog 3. maja, kada nas je zadesila užasna tragedija... Gotovo svakog roditelja podilazi jeza, strepnja je prisutna... I zaista, kako kaže u razgovoru za Kurir ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ovaj 1. septembar biće potpuno drugačiji.
- Ministarstvo prosvete je 18. avgusta dostavilo smernice svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Kada 1. septembra za 760.000 učenika zazvoni školsko zvono, neće biti čoveka koji sa osećanjem dubokog bola neće imati sećanja na majsku tragediju u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Zbog toga je sugestija učenicima, nastavnicima, roditeljima da jedan od osnovnih ciljeva obrazovno-vaspitnog procesa za školsku 2023/2024. godinu bude razvoj pravih ljudskih vrednosti kod učenika, unapređenje međusobnih komunikacija uz poštovanje, saradnju i solidarnost sa uvažavanjem različitosti. Naučena znanja i veštine trebalo bi, prema smernicama, da budu u skladu s poznatom latinskom sentencom: "Ne za školu, već za život učimo".
Pomenuli smo roditelje i sve nas odrasle, a kako će deca to doživeti? Pitam vas i kao ministarku prosvete, ali i ako stručnjaka. Mislite li da je ovaj period raspusta bio dovoljan upravo za decu da procesuiraju ono što se dogodilo njihovim vršnjacima, u jednoj drugoj školi, usred nastave, usred bela dana?
- Emotivni i psihološki odgovor svakog deteta imaće sopstveni pečat. Sigurno je da će biti učenika kojima će biti neophodni stručna podrška i zajedništvo roditelja, nastavnika i drugara da prevaziđu psihološke patnje, da se oslobađaju traumatičnog doživljaja i da novu školsku godinu počnu s vršnjačkim komunikacijama, koje su, same po sebi, lekovite. Naša sugestija je da 1. septembar bude dan dijaloga nastavnika i učenika, ne samo o školskim programima već o emocijama, vrednostima, budućnosti...
Konkretno, kako će izgledati početak škole, šta je plan Ministarstva prosvete?
- Konkretne sugestije za prvu nastavnu nedelju, od 4. do 8. septembra, usmerene su na tematske aktivnosti. Sadržaji većeg broja predmeta i vanškolskih aktivnosti trebalo bi da, u skladu sa uzrastom dece i profilom škole, uz kreativnost učenika i nastavnika, budu formulisani. U drugoj nastavnoj nedelji, od 11. do 15. septembra, preporučeno je da bez ocenjivanja deca i nastavnici steknu uvid u obrazovna postignuća učenika iz ranijih razreda. Ideja je da se razvijaju programi napredovanja u vaspitno-obrazovnim aktivnostima u okviru individualnih potencijala.
Razgovarali ste i s roditeljima dece iz OŠ "Vladislav Ribnikar"... Šta je ono najvažnije što su vam rekli i koliko ćete moći da im izađete u susret? S kojim rešenjem ste se saglasili?
- Učenici će u delu škole imati vaspitno-obrazovne aktivnosti, a na prostoru majskog zločina biće memorijal, poput onog u Kragujevcu. Vidite i tu simboliku brojeva - 3. 5. i 5/3, što je i spomenik streljanim đacima u Kragujevcu, u Šumaricama. I plan je da se 3. maj obeležava u školama kao jedan tužan dan za sve nas. O tome kako će se tačno obeležavati, tek ćemo razgovarati, ali svakako ćemo se tog dana svi zajedno setiti velike tragedije i nevinih žrtava.
Zamolili ste medije da se ne pominje dečak koji je počinio strašni masakr, ali on će nastaviti školovanje... Zna se u kojoj školi će nastaviti, ali da li je definisano koji će konkretno model biti primenjen? Da li je to definisano?
- I vas molim da na ovo pitanje ne dajem nikakav komentar zbog digniteta žrtava i njihovih porodica, zbog duboke povređenosti dostojanstva škole koja je učinjena 3. maja. Zakon, odgovarajuće institucije i struka definišu odgovor na vaše pitanje.
Na mesto ministra prosvete došli ste u najnezavidnijem momentu, upravo nakon tragedije u "Ribnikaru". Koliko ste uspeli, za ovo kratko vreme, da sagledate sve probleme s kojima se suočava sistem obrazovanja? I da li je moguće sanirati, ako ne sve, makar veći deo?
- Moj radni vek protekao je u visokom obrazovanju i u zdravstvu, pa neke prethodne uvide imam. Nije moguće sanirati sve nedostatke, ali je posvećenost predsednika naše države, Vlade Srbije, uposlenih u Ministarstvu prosvete i obrazovno-vaspitnim institucijama Srbije garant da uz podršku svih građana možemo praviti dobre korake za budućnost.
U javnosti se mogu čuti i kritike, naročito od dela opozicije, da uoči polaska đaka u školu ništa nije urađeno po pitanju pojačane bezbednosti dece... Pa da li takve kritike stoje? Zaista, smatrate li da je dovoljno urađeno?
- U saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova realizujemo projekat u osnovnim školama "Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo". U svakoj školi pripadnici policije će biti pre, tokom i nakon školskih smena, a patrole policije će biti pojačane u okolini škola. Planirano je da u školama kontinuirano tokom školske godine budu održavane radionice u vezi s bezbednošću.
Kad smo kod kritika, u javnosti se poteže i pitanje zašto će samo đaci beogradskih škola imati besplatne udžbenike, a ne i ostatak Srbije. Iako je to pitanje lokalnih samouprava, razgovara li se i u ministarstvu o tom pitanju?
- Ne samo Beograd već i neke manje sredine, poput Opova, Surdulice itd., obezbedile su udžbenike za svu decu. Ministarstvo prosvete je obezbedilo udžbenike za učenike koji su u porodici treće ili svako naredno rođeno dete, decu sa oboljenjima, decu niskog socijalnog statusa, talentovane učenike...
Kako se izboriti sa sve češćim učeničkim zloupotrebama mobilnih telefona na časovima? Neke škole su počele s praksom oduzimanja telefona na ulasku u školu, s druge strane raste otpor učenika. Kako pomiriti ove dve suprotnosti? Da li se razmišlja i u pravcu da se potpuno zabrani upotreba telefona tokom nastave?
- Neke škole su potpuno zabranile upotrebu telefona tokom nastave. Za učenički uzrast nerado savetujem zabrane, preferiram dogovore. Interesantnost nastavnog programa i težnja ka zajedništvu u radu treba da budu faktor fokusiranja pažnje nekorišćenja telefona. Ingerencija je škole da donosi odluke u vezi sa upotrebom telefona.
Ove godine deca će imati i neke nove predmete, jedan od njih je Vrlina i vrednosti kao životni kompas. Da li vrlinu treba učiti u školi ili je to nešto što bi deca trebalo da donesu od kuće? Koliko je to svrsishodno?
- Negovati vrlinu u školi i kao pojam i kao vrednost u ponašanju znači raditi na jačanju strukture ličnosti deteta koja je poznata kao superego. Saradnja roditelja i nastavnika u ovakvim aktivnostima je neophodna. Generacije koje će imati osećanje ponosa zbog povoljnog odnosa prema radu, empatiji, zajedništvu, požrtvovanosti biće osveženje na vršnjačkom nivou i nivou perspektive. Deca koja prave vrednosti i vrlinu neguju i doživljavaju kao potrebu trebalo bi da budu nosioci društvenog života budućnosti Srbije.
Vaš izbor za ministra prosvete nije naišao na "oduševljenje" u delu javnosti. Bilo je komentara i da su vas "izvukli iz penzije", a tokom polaganja zakletve u Skupštini bilo je i montaža "Barbi ministarka"... Kako na to odgovarate?
- Na to nemam komentar.
Prosveta, makar bi tako trebalo, među najvažnijim je segmentima svakog društva, a nekad se čini da joj se ne pridaje dovoljno pažnje. I medijski je to atraktivna tema uglavnom kada se desi neki skandal i, nažalost, velika tragedija... Ko tu greši? Šta može i mora da se učini da bi se prosvetnim radnicima vratio status kakav zaslužuju i osigurala njihova bezbednost?
- Dostojanstvo prosvetnog radnika je preduslov valjanog sistema obrazovanja u svakoj državi. Učitelj je tradicionalno jedna od omiljenih ličnosti učenika. Poštovanje prema edukatoru neguje se u porodici. Odnos prema svim vrstama autoriteta mora biti stvar svakog pojedinca i mi jedino zajednički možemo i moramo popravljati materijalni status, stručni ugled i bezbednost nastavnika. Na tome se intenzivno radi i kroz izmene seta zakona koji su u proceduri i koji će se uskoro naći u Narodnoj skupštini.
Nastavnica engleskog iz Trstenika kojoj su učenici izmakli stolicu dobila je manji fond časova i znatno smanjenu platu. Kako se to dogodilo? Hoćete li nešto uraditi da se to ispravi?
- Ministarstvo prosvete je detaljno upućeno u dešavanja u toj školi, znate da smo slali i inspekcije. Inače, u toku je utvrđivanje smanjenog broja časova za sve nastavnike, ne samo za profesorku engleskog. Ta dva događaja, incident kada su joj učenici izmakli stolicu i ovo sada s brojem časova, ne treba povezivati, niti su oni povezani. Ona ne može zbog toga što joj se dogodilo niti da bude privilegovana, niti kažnjena. Tu se postupa po zakonu, kako za sve ostale nastavnike, tako i za nju. Ona je imala smanjeni broj časova i ranije. Svakako, traži se rešenje za sve nastavnike u toj školi koji su u istoj situaciji.
Kurir.rs