ZAGREB - Spoljnopolitički odbor slovenačkog parlamenta podržao je politiku vlade kojom se ratifikacija hrvatskog pristupnog ugovora s EU uslovljava rešenjem spornog pitanja Ljubljanske banke i njenih štediša, objavila je slovenačka agencija STA.
Kako prenose hrvatski mediji, tek kada se to pitanje reši prema već prihvaćenim međunarodnim aktima, moći će započeti postupak ratifikacije hrvatskog pristupnog ugovora s EU, izjavio je za STA Jožef Horvat, predsednik odbora za spoljnu politiku.
Ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec je u četvrtak kasno uveče informisao članove spoljnopolitičkog odbora o pregovorima opunomoćenika dve vlade za pitanje Ljubljanske banke i njenih štediša, Francea Arhara i Zdravka Rogića.Horvat je izjavio da pitanje Ljubljanske banke treba rešiti prema sporazumu svih naslednica bivše SFRJ o sukcesiji i prema obavezama koje je Hrvatska prihvatila tokom pregovora s EU-om o poglavlju o slobodnom protoku kapitala.
"Naša poruka nije da Hrvatskoj zatvaramo vrata u EU nego pozivamo hrvatsku politiku da se drži obaveza koje je već dala", rekao je Horvat, dodavši da su se s tim stavom složili svi članovi odbora u kome su predstavnici svih političkih stranaka.Drugi sastanak Arhara i Rogića koji su u utorak u Zagrebu razgovarali opitanju Ljubljanske banke i njenih štediša nakon sednice je komentarisao i Erjavec koji je razočaran rezultatima sastanka i misli da bi pitanje trebalo rešavati brže.
On je ocenio da će Arhar i Rogić teško naći neko rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.Za Sloveniju bi prihvatljivo rešenje bilo i to da hrvatsko ministarstvofinansija povuče punomoć za tužbe koje su protiv Ljubljanske banke u Hrvatskoj uložile Privredna banka Zagreb i Zagrebačka banka, rekao je Erjavec.
Treći sastanak finansijskih stručnjaka planiran je za 4. oktobar, ali je Erjavec rekao da će u slučaju da ne dođe do približavanja stavova ospornom pitanju predložiti da se u njihov rad uključe ministri spoljnihposlova dveju država.
"Bojim se da su mogućnosti da se rešenje nađe na ekspertskom nivou već iscrpljene", rekao je on i dodao da bi za Sloveniju bilo prihvatljivo da se pitanje do koga je došlo zbog raspada SFRJ rešava u okviru sukcesijskih pitanja, a u slučaju da to ne bi bilo moguće, onda posredovanjem trećeg.
"Neprihvatljivo nam je da se pitanje koje se tiče obeju država rešava na sudu jedne od njih", rekao je slovanački ministar.