Predstava Hotel 88 je definitivno pomerila granice na pozorišnom nebu regiona i Evrope. Gledajući predstavu, publika plače svaki put – ali od smeha. U susret 500. izvođenju predstave i glumci su podelili svoje utiske.
- Sećam se, imali smo prvi sastanak i sećam se Andrije koji nije došao na sastanak. Ostala je ista radost igre i uzbuđenje. I dan danas trčimo da igramo predstavu i pozivamo ljude. “Znam da ste gledali, ali dođite opet”, a oni meni kažu: “Ali, Jelisaveta gledala sam 9 puta”. Za ovih 6 godina nam se svašta izdešavalo, i nama privatno, ali mi smo ostali isti - kaže Jelisaveta Orašanin sa osmehom na licu, a njena koleginica, glumica Anđela Jovanović se nadovezuje:
-Definitivno ćemo igrati ovu predstavu dugi niz godina, a onda možemo da brojimo unazad kada dođemo do nekog izvođenja. Zaista uživamo.
Glumica Tamara Krcunović otkrila je da su se tokom 6 godina koliko se izvodi predstava “Hotel 88” događale nezgode i nepredvidive situacije.
- Tekst ne, ali nezgode su se dešavale. Padali smo, pucali su kreveti, padali smo sa scene, a Andriji su čak pukle i pantalone- priča Tamara kroz smeh, a Vladimir Aleksić dodaje:
- Jednom smo se bukvalno upiškili na sceni. Pripremali smo novu predstavu i dogovorili se da na sledećem izvođenju “Hotela 88” da ubacimo po jednu rečenicu iz ove nove koju pripremamo. Svako je ubacio, a Tamara pošto uvek igra neku Crnogorku, je ušla i rekla repliku na crnogorskom. Mi smo svi pali dole, a neki su se i upiškili.
Andrija Kuzmanović je takođe deo ove predstave, te ističe da mu je zanimljivo što je scena hotelska soba, a ne daske koje život znače.
- Ova predstava definitivno ima svoj vajb kada se igra u hotelu. Ova predstava je živa stvar i ima nenamerne interakcije sa publikom - zaključuje Andrija.
(Kurir.rs/Blic)
Bonus video: