Jedna od najatraktivnijih baka na estradi današnjice, koja je često u sferi interesovanja javnosti zbog svog fenomenalnog izgleda je Anabela Atijas.
Rođena 1975. godine i taj dan je za porodicu Bukva bio najradosniji jer su na svet doneli ćerkicu mezimicu i odlučuju da joj daju upečatljivo, internacionalno ime koje je danas prepoznatljivo i kada se pomene u javnom životu svi znaju o kome je reč.
-Rođena sam u mešovitom braku, tada u to vreme to nije bilo važno, ljudi su se voleli, tad smo svi bili Jugosloveni i jako smo voleli i poštovali svoju zemlju, davala nam je sve moguće uslove da živimo ko normalni ljudi i tad sam se rodila ja. Ne znam da li je moja mama nešto predosećala, ali mislim da su oboje hteli da izbegnu da se ja ikada loše osećam zbog toga što dolazim iz mešovitog braka. Oboje su bili za to da mi se da neko internacionalno ime – otkrila je ona.
Pevačica je rođena u mestu Goraždu, a kao mala bila je veoma razmažena iako se to kosi sa njom danas, veoma smernom i skromnom. Ona je istakla i jednu anegdotu koju kroz osmeh priča sećajući se najranijih dana.
-Sećam se jedne prilike, dobila sam vaške, moja baka ih je primetila, dozvolim ja njoj da mi opere kosu i sad onaj češalj koji čupa, šta će kako će, ode deda u prodavnicu i vraća se sa ogromnim setom vozića, dok sam se sva sretna otpakivala, a trajalo je meni je kosa bila očišćena. Uvek su morali nešto da smišljaju – ispričala je kroz osmeh.
Odrastanje u malom gradu je bilo pravo detinjstvo za pamćenje okićeno dečijom grajom i igrom, najiskrenijim osmesima i svakakvim igrama i dogodovštinama.
– Prednost odrastanja u malom gradu je što sve znaš i što se osećaš zaštićeno, jer imaš nekoga u čiju kuću možeš da uđeš. Svi smo se poznavali i sve je bilo drugačije, dvorišta su bila puna dece, ulice su bile pune. Voleli samo da se igramo, brali smo pečurke, istraživali šumu. Ja sam bila harambaša, nemirna, jedinica, razmažena, ali nikad nisam pravila probleme. Živela sam sa tatinom braćom, zato sam bila malo muškobanjasta – prisetila se.
Anabela se osvrnula na razvod njenih roditelja kada je imala samo tri godine. Ipak, koliko god joj je bilo teško da živi na dve adrese, malo kod mame, malo kod tate, rat u Bosni i Hercegovini učinio je da ostane bez oba doma.
-Ja sam njima zamerila samo to što su krili od mene. Taj sam čin razvoda je trajao dugo godina, znam da sam krenula u prvi razred, prve nedelje je bilo konačno gotovo jer sam ja morala da presudim kod koga ću da idem, odlučila sam se da živim sa tatom jer je on bio sam i meni je to teško palo, bila sam jako vezana za oca. Na mene je to baš užasan trag ostavilo, ja sam odlučila da u životu neću ništa da krijem od svoje dece. Oni su mene hteli da zaštite, to je bio šok za mene, ja se njih dvoje uopšte ne sećam zajedno. On je bio jako srećan i zahvalan, svakog momenta mi je posvećivao pažnju, mi smo bili „dream team“, ja sam bila centar njegovog sveta. On je bio baš jedan otac koji je bio posvećen, svirao bi mi gitaru satima.
Svoje adolescentske dane je provela u Sarajevu, gde je upisala srednju školu, a uvek je bila devojka za primer i roditelji su se ponosili njome.
-Ja sam želela neku školu koja nije bila u Goraždu a imala je veze sa jezicima stranim, želela sam da učim strane jezike, zbog toga sam otišla u Sarajevo. Trinaest stanova sam promenila za 2 i po godine, svi su želeli da me imaju u društvu zato što sam bila opuštena volela sam da se zabavljam. Nisam pravila probleme, nikada se ničega nisu postideli kada sam ja u pitanju. U Sarajevo sam uvek bila zaljubljena, maštala sam da se vratim kad-tad tamo. Grad koji je živeo 24h – ispričala je pevačica.
Nažalost, bezbrižno odrastanje i srednju školu je prekio rat i ona tada odlazi u Švajcarsku.
– Otišla sam na zimski raspust i više se nisam vratila. Krenuo je rat, a ja nisam imala gde – rekla je pevačica koja se nakon toga preselila u Beograd.
Život u srpskoj prestonici, bez igde ikoga bio je težak, samim tim što je u ratu izgubila i dečka Nikolu koji je bio njena najveća ljubav.
– Nisam imala kontakt sa roditeljima, veze su bile prekinute, nisam imala nikakvu informaciju. Nisam imala ni dom, ni državu, ni porodicu. Došla sam u Beograd, snašla sam se zahvaljujući Nikolinoj porodici. Krenula sam da se borim radeći poštene stvari, sa 17 godina sam radila kao kafe kuvarica, javljala sam se na telefon u njegovoj firmi. Bilo je teško naći normalan posao. Mogla sam lako da posrnem jer je bio pakao, bezakonje, totalni haos, ali eto, sreća nisam – rekla je Anabela u životnoj ispovesti.
Anabela je na osnovu proživljenog iskustva sazrela, ostvarila se i u ulozi majke, a i bake, njena požrtvovanost je simbol beskrajne ljubavi.
Danas je Anabela uspešna žena na raznim poljima. Ima izgrađenu lepu karijeru iza sebe, a ćerka Luna je u blagoslovenom stanju pa se čeka dan kada će postati baka po drugi put.
Kurir.rs/Grand
Bonus video: