Pored toga što kod građana Srbije opada evroentuzijazam, o čemu je govorila i premijerka Brnabić, još je neizvesno i proširenje Unije za sedam godina, ocena je stručnjaka
Najava evropskih predstavnika da bi Evropska unija mogla da primi nove članice 2030. godine, iako na prvu loptu zvuči kao konačno nešto konkretno, dodatno će umanjiti entuzijazam građana i želju za članstvom u toj organizaciji, smatraju sagovornici Kurira.
Upitno
Ukazuju i da je čak i pomenuti period upitan, imajući u vidu da se Evropa bori s gomilom problema.
Naime, Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, izjavio je pre dva dana na Bledu da EU mora biti spremna da do 2030. primi nove članove. Istovremeno, premijerka Srbije Ana Brnabić ukazala je da u Srbiji postoji veliki evroskepticizam zbog toga što naša zemlja na članstvo u EU čeka više od 20 godina.
- Ljudima na Zapadnom Balkanu znači čak i da počnemo pregovore, čak iako to ne znači ništa ljudima u EU. Dajte nam datum - jasno je poručila Brnabićeva.
Da odlaganje članstva Srbiji u EU samo dodatno ubija entuzijazam građana i smanjuje želju da do toga jednog dana dođe, smatra i Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije.
- Evroentuzijazam je vezan pre svega za pravičan odnos i razumevanje naših nacionalnih interesa, a tu je i ekonomski aspekt. Jasno je da će sve manje para biti u džepovima EU, a udari su sve veći i nisam siguran šta će od tog entuzijazma ostati i ko će uopšte želeti u EU - kaže Miletić za Kurir.
Ukazuje i da je pred EU dugačak i težak period, tokom kojeg će morati da se izbori sa sopstvenim problemima.
- Treba izneti ekonomsku situaciju u Evropi, koja se pogoršava i ne deluje da će uskoro da se sredi, a tu su i otvoreni konflikti koje treba rešavati. Toliko je stvari koje treba uraditi i očuvati Evropu, a treba imati u vidu da im je, recimo, trebalo 11 godina da garantuju Briselski sporazum, a još ga nisu realizovali. Tako je i ta najava Mišela više njegova želja, a drugo je realna implementacija i realizacija - kazao je Miletić.
Sačekati samit
S druge strane, Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, za Kurir ocenjuje da je poruka Šarla Mišela dobra i ohrabrujuća, ali dodaje da treba sačekati samit EU - Zapadni Balkan krajem ove godine da vidimo da li će 2030. kao godina članstva ući i u zvanične dokumente EU, odnosno da li će se svih 27 zemalja članica EU saglasiti s tim.
- Dok je Mišel govorio na Bledu, Makron je ponavljao da EU mora da se reformiše pre nego što primi nove članice sa Zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju. Od ruske agresije na Ukrajinu proširenje je postalo i geopolitičko pitanje, ali se još uvek razgovara o modelima prijema, jer je izvesno da će se insistirati na postepenoj integraciji, a ne na modelu po kome su se ranije primale nove članice - kazala je.
Međutim, na izjavu Mišela reagovala je Evropska komisija. Portparolka EK Dana Spinant rekla je da je "proširenje EU politički prioritet za Evropsku komisiju, ali je to proces zasnovan na zaslugama".
Ona je na konferenciji za medije, kada je reč o proširenju, naglasila da EK nije fokusirana na datum, već na blisku saradnju sa zemljama kandidatima da se spreme za pridruživanje EU.
Na pitanje da li je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koordinisao izjavu sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, Spinant je rekla da nije upoznata "ni sa kakvim kontaktima u vezi sa ovim govorom".
- Proširanje je prioritet i politički prioritet za nas - rekla je Spinant i ukazala na posvećenost EK da sledeći talas proširenja bude uspešan.
Ona je podvukla da je proširenje proces zasnovan na zaslugama što, kako je objasnila, znači da bi kandidati trebalo da se pridruže EU kada su spremni. Spinant je dodala da Evropska komisija ne komentariše šta partneri ili druge zainteresovane strane govore.
I. Žigić