Među lepim vestima koje su građane sačekale posle letnje pauze, pred početak školske godine i brojnih troškova koje svaki septembar nosi sa sobom, našla se i vest o poskupljenju provizija i drugih bankarskih usluga. Naime, pre godinu dana Narodna banka Srbije je apelovala na banke da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili da ih vrate na nivo na kom su bile pre povećanja, kao i da uvedu moratorijum na dalja poskupljenja u narednih godinu dana. Taj rok se završava 1. septembra, a neke banke su već svojim klijentima najavile nova poskupljenja. Navodni razlog zbog kog su pre zabrane banke nekoliko puta dizale naknade za održavanje računa, provizije i ostale troškove za građane bile su niske kamatne stope i kamatne marže, a navodno objašnjenje za stalno podizanje dažbina za građane bilo je da banke moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, odnosno od građana. Tada su banke nekoliko puta povećavale cene postojećih usluga, a mnoge banke su odjednom počele da naplaćuju usluge koje su dotad bile besplatne.
U međuvremenu, situacija na tržištu kamatnih stopa se znatno promenila. Možemo to izraziti brojevima, pa reći da je prosečna kamatna stopa na stambeni kredit u evrima u julu prošle godine bila 3,1%, a ove 6,7%, ili možemo to reći jezikom koji više nego dobro razumeju svi naši građani koji imaju kredite s kojima ne znaju šta da rade i koje jedva otplaćuju - rate za stambene kredite neprekidno rastu.
Očigledno je, dakle, da banke više nisu „primorane“ da ono što smatraju gubitkom zbog niskih kamata nadoknađuju time što povećavaju cene svojih usluga i naplaćuju građanima sasvim sulude usluge. Ipak, odlučuju da to i dalje rade, da naplaćuju građanima sve što mogu, uprkos činjenici da je 2022. u Srbiji bankarski sektor ostvario rekordnu dobit, čak 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini. Čini se, međutim, da im to nije dosta. Kao što im nije bilo dosta ni kada su pre izvesnog vremena izdejstvovali oluku Vrhovnog kasacionog suda, koji je doneo mišljenje da, suprotno onome što piše u zakonu, banke ipak imaju pravo da klijentima koji dižu kredite naplaćuju fantomske troškove obrade, odobravanja, procena i administracije. Troškove koji nisu nimalo zanemarljivi, iznose po nekoliko hiljada evra, a građani, mahom ne znajući koja su im stvarno prava, na njih su pristajali, znajući da je to jedini način da dobiju novac koji im je u tom momentu bio preko potreban da reše stambeno pitanje ili novac iskoriste na neki drugi način. Baš kao što im ni to nije bilo dosta, nego su onda građanima koji su ih tužili pretili, podsmevali im se i najavljivali da će im naplatiti sudske i advokatske troškove zbog toga što su potraživali novac koji su im banke protivpravmo oduzele.
A izgleda i nama nije bilo dosta. Naša vlast, koja je podržala banke kada su naplaćivale fantomske troškove građanima za kredite i optužila građane da će destabilizovati finansijski sistem, za razliku od vlada drugih zemalja, ne razmišlja o tome da bankama uvede porez na ekstradobit, ne razmišlja o tome da ovom bahaćenju stane na put, ne razmišlja da na bilo koji način zaštiti one kojima je zaštita neophodna. Baš kao i banke, i ona bira da se okomi na građane, da im naplati za raznorazne svoje gubitke, stvarne ili fiktivne, jer građani svakako uvek, ali baš uvek, plaćaju.