Poslednjih dana, kako se nuklearno kontaminirana voda iz Fukušime u kontinuitetu uliva u Tihi ocean, burne kritike međunarodne zajednice su se svalile na japansku vladu. Međutim, japanska strana nije ispravila svoju grešku, već je uprla prstom u Kinu.
Brojni japanski mediji su se masovno pozabavili temama poput “Rasta antijapanskih emocija u Kini”, “Akcije kineskih građana za uznemiravanje Japana”. Brojni japanski političari, uključujući premijera Fumija Kišidu su tražili od Kine da ukine zabranu na uvoz japanskih morskih proizvoda, čak su naglasili da će preduzeti takozvane kontramere. Ovo je, pak, deo rata oko javnog mnjenja za koji se Japan namerno i pažljivo pripremio.
Otkad je japanska vlada, pre dve godine, najavila odluku da će nuklearno kontaminiranu vodu ispustiti u okean, paralelno su pokrenute i povezane akcije „propagiranja“ i „opravdanja“. Da navedemo kao primer godišnji budžet Japanske agencije za rekonstrukciju za 2021. godinu, budžet namenjen za poslove oko odnosa sa javnošću posle havarije u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima je naglo povećan na dve milijarde jena, što je četiri puta više od onoga u 2020. godini.
Na dan kada je Japan počeo da nuklearno kontaminiranu vodu ispušta u okean, Ministarstvo spoljnih poslova Japana je odredilo takozvanu politiku širenja „lažnih informacija“ i za to je izdvojilo čak 70 milijardi jena, javila je japanska televizija NHK. Nije teško primetiti da je Japan s jedne strane radi uštede budžeta odlučio da kontaminiranu vodu jednostavno ispusti u okean, dok s druge strane izdvaja veliku sumu novca za opravdanje svog zločina i smirivanje ljutnje u javnom mnjenju. Analitičari su ukazali da Japan vrši kontranapad na Kinu, što ima za cilj da pravi ispravno od neispravnog i da se sam pravi kao „žrtva“, da zataškava suštinu da sam podriva bezbednosti okruženja i zdravlja čovečanstva, kako bi se sam odbranio od osuda međunarodne zajednice na njegovo zlodelo. Zašto se japanska vlada našla na meti burnih kritika?
Zašto što je japanska strana, uprkos sumnjama i protivljenjima međunarodne zajednice, tvrdoglavo insistirala na ispuštanju nuklearno kontaminirane vode u okean, što će izazvati nepredvidive ogromne rizike po globalno morsko okruženje i zdravlje čitavog čovečanstva. Zato je zabrinutost kineskih potrošača zbog bezbednosti hrane realna, razumna i veoma ozbiljna. Zbog toga bi kineska vlada trebalo da odgovara na zabrinutost naroda, da preduzme neophodne mere za očuvanje bezbednosti morskog okruženja i zaštitu zdravlja kineskih građana. Istovremeno, Kina dosledno prema zakonima radi na garantovanju bezbednosti i legitimnih interesa stranaca u Kini. Suočena sa burnim kritikama međunarodne zajednice, japanska vlada je odlučila da usmeri svoj vrh koplja prema Kini, to se prilično dovede i u vezu sa političkim okruženjem unutar Japana.
Japanski politički krugovi su konzervativni i u društvu ove zemlje su sveprisutna negativna shvatanja o Kini. Bez obzira šta se dešava, dizanje galame oko „kineske pretnje“ je već vešt trik pojedinih japanskih političara. Nakon što je aktiviran plan ispuštanja kontaminirane vode u okean, rezultati ankete japanskog dnevnika „Mainichi Shimbun“ sprovedene 26. i 27. avgusta pokazuju da je podrška administraciji Fumija Kišide pala na svega 26 odsto. Analitičari smatraju da Japan, u ovom trenutku vrši kontranapad na Kinu, što ima za cilj da prebaci odgovornost, preusmeri pažnju i da stvara neki „sporazum“ sa zapadnim medijima, kako bi Kini zalepio etiketu „agresivnog napadača“.
Poslednjih godina, Japan s jedne strane tvrdoglavo insistira da nuklearno kontaminiranu vodu ispusti u okean, s druge strane pojačava vojne snage i učvršćuje savezništvo sa SAD-om, pokušavajući da stvori podelu i konfrontaciju u Aziji i Pacifiku. Takav Japan će samo izazvati veći oprez susednih zemalja i međunarodne zajednice. Ono što bi trebalo Japan da uradi je da odmah ispravi grešku, prestane sa ispuštanjem nuklearno kontaminirane vode u okean. Japan svojim trikovima neće obmanuti svet, već će samo učiniti da ljudi širom svet jasno uvide njegovu zločinačku nameru.
Kineska medijska grupa