Kraj jedne epohe. Tako se ukratko može opisati epilog UEFA izbora za najboljeg fudbalera u sezoni 2022/2023.
Ubedljiva pobeda Erlinga Halanda (352 poena) u konkurenciji Lionela Mesija (227) i Kevina De Brujnea (225), predstavlja definitivnu smenu generacije na pijedestalu evropskog i svetskog fudbala.
Argentinski as je osvajanjem drugog mesta propustio poslednju šansu da se po broju UEFA trofeja izjednači sa Kristijanom Ronaldom (3). Shodno propozicijama i kriterijumu koji uzima u obzir isključivo fudbalere iz evropskih klubova, dva fudbalska vanzemaljca neće biti sledeće godine u konkurenciji za najprestižnije individualno priznanje.
- Nisam siguran da sam rođen sa talentom, pre će biti da sam naporno radio, a razumevanje igre, golovi i pobede, došli su kao prirodna posledica sazrevanja. Ja sam i juče, pre polaska za Montekarlo, imao naporan trening na kome sam usavršavao određene detalje svoje igre. Mnogo toga želim da unapredim, mlad sam i tek treba da učim. Na pravom sam mestu, jer Pep i njegov tim rade fenomenalan posao u Mančester sitiju - rekao je Haland na početku brifinga sa članovima UEFA žirija u Monaku.
Svaki od neverovatna 52 gola na 51 utakmici u protekloj sezoni, Norvežanin je proslavio na karakterističan način.
- Kada sam bio dete, zanimalo me je kako fudbaleri proslavljaju golove. Maštao sam kako tresem mreže i bilo je logično da postanem napadač. Sa prijateljima sam isprobavao razne načine za proslavu pogotka i na kraju došao do rešenja koje mi se najviše dopada. Verujem da i to govori o mojoj ljubavi prema fudbalu. Obožavam osećaj kada lopta završi u golu i delirijum koji u tom trenutku nastane na tribinama.
Prelazak u Siti je bio veliki izazov u karijeri plavokosog napadača.
- Gvardiola je veoma zahtevan trener, to svi vide i to nije nikakva tajna. Nije bilo lako, Siti je klub koji nije navikao da igra sa klasičnim špicem i to je za mene bio veliki izazov. Hteo sam da dokažem da svojim prisustvom mogu da promenim filozofiju tima. Ljudi su govorili ’izabrao je pogrešan klub’ i tome slično, ali se nisam obazirao. To je normalno, javnost će uvek imati svoje mišljenje. Moj zadatak je da dokažem da nisu u pravu. Vi procenite da li sam uspeo u tome.
Status zvezde evropskog šampiona ne predstavlja veliki teret za momka kome su tek 23 godine.
- Uživam u slavi. Sedim večeras sa vama, ispred mene je ovaj predivan pehar, zašto bih se žalio. Iskreno, mnogo mi se sviđa ovaj UEFA trofej, trudiću se da ga često osvajam narednih godina.
Erling Braut Haland je rođen 21. jula 2000. godine u Lidsu, par dana nakon što je njegov otac, Alfi Haland, napustio Lids junajted i za sumu od dva i po miliona funti potpisao za Mančester siti.
- Otac ponekad ume da bude veoma strog prema meni, ali iz najbolje namere. Svađamo se, raspravljamo, sve u cilju da moja igra bude na još višem nivou. Možda mi je baš takav odnos sa Alfijem pomogao da se lakše naviknem na saradnju sa Gvardiolom. Pep takođe deluje zastrašujuće u određenim situacijama. Volim kada viče na mene jer na taj način pokušava da dođe do nekog dela mog mozga. Ne žalim se, obojica mi misle dobro i trude se da budem još bolji fudbaler.
Posle osvajanje "triplete" sa Mančester sitijem, pred Halandom su novi izazovi na klupskom, ali i reprezentativnom planu.
- Tripleta sa Norveškom? - zavrteo je glavom i nasmejao članove žirija u Grimaldi forumu.
- Budimo realni, to je nemoguće. Normalno je da želim da pobeđujem u dresu nacionalnog tima, nadam se da ću tokom karijere imati priliku da sa Norveškom zabeležim neki veliki uspeh na Evropskom ili Svetskom prvenstvu. Težiću tome, moja zemlja svakako zaslužuje da bude učesnik velikih takmičenja. Želja i motiv nisu sporni, ali trofeji sa Norveškom? Ne, žao mi je - iskreno je završio obraćanje medijima u Monaku osvajač UEFA priznanja za Igrača godine, Erling Haland.
Kurir sport/ Nebojša Petrović, član UEFA žirija za "Igrača godine"