Učesnica "Elite", rijalitija koji s emitovanjem počinje sutra u 21h na TV Pink, biće i Teodora Radojičić, na mrežama poznatija kao Teodora Balzak, sa kojom je ekipa Pinka porazgovarala u karantinu.
Odmah ih je zanimalo odakle joj nadimak Balzak.
- Pišem celog života razne vrste tekstova, pesme, oduvek sam htela da napišem knjigu, ali nije naišao pravi trenutak. Uvek sam imala neke svoje teorije, a inače, Onore de Balzak je francuski pisac, bila je jednom priča:"Mnogo k*njaš, kao Balzak" i tako je ostalo - objašnjava Teodora i ističe da njen život ima "dve strane medalje".
- Svašta sam u životu radila, počevši od toga da sam u osnovnoj školi prvi put počela da radim, uporedo sam išla i u školu. Nisam imala tada puno opcija, bila sam peti razred. Radila sam u igraonici za decu na Zemunskom keju, radila sam posle u kaznima, kafićima, knjižarama... A imala sam i neku drugu stranu, koju ne bih puno pominjala. Dosta sam toga prošla, u raznim branšama bila. Pet meseci sam već napolju, otkako sam izašla, radila sam neke reklame, slikanja...
Veliku pažnju medija privuklo je svojevremeno njeno hapšenje.
Istina je to da u mom stanu nije nađen nijedan gram bilo čega. Demantujem da sam pala na primopredaji četiri kilograma nečega. To je totalni apsurd! Toliko tih priča... Ja sam samo jedan kolateralac, uvek ću ponosno nositi taj deo svog života... Oni su me teretili za to da sam pripadala kriminalnoj organizaciji koja se bavila trgovinom narkotika, a zapravo... Ja nisam nikakav trgovac, radnica, radilica, prodavac, ništa od toga nisam! Niti mi je to trebalo u mom životu. To nije moja priča, to je mnogo kompleksno. Definitivno sam se našla tamo gde nije trebalo, gurnuta sam u vatru i puštena da izgorim - kaže Teodora i ističe da je iz ovog lošeg iskustva izvukla mnogo toga dobrog.
- Taj zatvor mi je doneo toliko toga, stvari koje su me promenile. Tamo sam se pronašla, izgradila, unapredila. Digla sam se iz pepela, crna i prljava... I raširila krila. Taj zatvor ne želim po zlu da pamtim, iako je crni deo mog života. Pamtim ga po tome jer sam tamo ojačala. Tamo su dani sivi i žuti, vreme tamo ne postoji, misliš da si izgubljen negde u vazduhu... Svet funkcioniše, ti stojiš sa strane izgubljen, zaboravljen. Jedan dan je nekada umeo da traje mesec dana... Tu imaš prostora da ispitaš sebe, svoj život, svaki postupak, izgovorenu reč... Vrtiš svoj život kao film, ako želiš da radiš na sebe. Tamo vidiš od čega si sastavljen.
Kaže da je sada drugačija.
Imala sam dosta mana koje sam regulisala, zapušila u svom karakteru. Postoje emotivne rupe koje vučem iz detinjstva, koje su posledice života i detinjstva kakvo sam ja imala. Ogrizlo mi je karakter, pojavile su se rupe i to sam u zatvoru popunjavala. Bila sam jako naivna, verovala sam ljudima... Verovala sam da su svi ljudi dobri, da ti dobro misle. Mnogi su se ogrešili o mene. Tamo sam produbila veru, pronašla Boga i povezala se s njim, to mi je kasnije promenilo život. Ja ne pijem, ne drogiram se, ne izlazim... Ne trošim više svoje vreme, znam sada šta tačno želim, a šta ne želim. Bog je uz mene i Bog me čuva.
Kurir / Pink
Bonus video: