Indijska svemirska agencija lansirala je raketu za proučavanje Sunca nešto više od nedelju dana nakon istorijskog sletanja na južni pol Meseca.
Raketa Aditia-L1 , koja nosi naučne instrumente za posmatranje najudaljenijih slojeva Sunca, lansirana je oko 6.20 po našem vremenu na svoje četvoromesečno putovanje.
Raketa je ostavila trag dima i vatre dok su naučnici pljeskali, pokazao je direktan prenos na veb stranici Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO).
Prenos je pratilo skoro 500.000 gledalaca, dok su se hiljade okupile u galeriji za posmatranje u blizini mesta lansiranja da vide poletanje sonde, koja će imati za cilj proučavanje solarnih vetrova, koji mogu da izazovu poremećaje na zemlji koji se obično vide kao aurore.
Prema ISRO-u, svemirska letelica nosi "sedam naučnih tereta za sistematsko proučavanje Sunca", a svi su razvijeni u saradnji između indijske svemirske agencije i naučnih instituta.
Sjedinjene Države i Evropska svemirska agencija (ESA) poslale su brojne sonde u centar Sunčevog sistema, počevši od NASA-inog programa Pioneer 1960-ih. Ali ako poslednja misija ISRO-a bude uspešna, to će biti prva sonda bilo koje azijske nacije koja će biti postavljena u solarnu orbitu.
Nazvano po hindi reči za sunce, lansiranje Aditia-L1 prati Indiju koja je pobedila Rusiju krajem prošlog meseca i postala prva zemlja koja je sletela na južni pol Meseca. Dok je Rusija imala snažniju raketu, indijska Chandraiaan-3 je nadmašila Lunu-25.
Aditia-L1 putuje na raketi PSLV KSL od 320 tona koju je dizajnirao ISRO i koja je bila oslonac indijskog svemirskog programa. Letelica je dizajnirana da putuje oko 1,5 miliona km tokom četiri meseca do neke vrste parkinga u svemiru gde objekti imaju tendenciju da ostanu na mestu zbog balansiranja gravitacionih sila, smanjujući potrošnju goriva za svemirsku letelicu. Te pozicije se zovu Lagranžove tačke, nazvane po italijansko-francuskom matematičaru Džozefu-Luju Lagranžu.
Misija ima kapacitet da napravi "veliki prasak u smislu nauke", rekao je Somak Raihaudhuri, koji je bio uključen u razvoj nekih komponenti opservatorije, dodajući da energetske čestice koje emituje Sunce mogu da pogode satelite koji kontrolišu komunikacije na zemlji.
- Bilo je epizoda kada su glavne komunikacije bile u prekidu jer je satelit pogođen velikom emisijom korone. Sateliti u niskoj zemljinoj orbiti su glavni fokus globalnih privatnih igrača, što misiju Aditia L1 čini veoma važnim projektom - rekao je on.
Uspešno sletanje Indije na površinu Meseca, što je ranije uspelo samo Rusiji, SAD i Kini, postignuto je po ceni manjoj od 75 miliona dolara.
Indija je postala prva azijska nacija koja je postavila letelicu u orbitu oko Marsa 2014. i trebalo bi da lansira trodnevnu misiju sa posadom u Zemljinu orbitu do sledeće godine.
Kurir.rs/AlJazeera