Aleksandar P. koji je pukom srećom izbegao eksploziju u stanu u Smederevu kada je standavac Đorđe Azarić (57) aktivirao eksploziv, opisuje u ispovesti za Kurir dramu koju su preživeli njegovi povređeni sin i ćerka
"Đorđe je ispred vrata!" - kaže mi ćerka preko telefona, a dok sam išao ka zgradi osetio sam eksploziju. U trenutku nisam ništa video, trčao sam, prašina je bila svuda, stvari su letele na sve strane. Odjednom sam začuo ćerku kako kuka... U sledećem trenutku, držao sam krvavog sina, kao u horor filmu!
Nemaju gde da žive
Ovim rečima počinje svoju ispovest za Kurir Aleksandar P., otac povređenih brata i sestre, Nikole (21) i Miljane (22) iz Smedereva, koji su zadobili povrede u četvrtak kada je njihov stanodavac Đorđe Azarić (57) aktivirao eksplozivnu napravu u stanu koji su iznajmljivali od njega u centru Smedereva.
Detonacija je bila toliko snažna da je telo bombaša bilo raskomadano i rasuto po ulici i pravo je čudo da niko više nije nastradao, imajući u vidu da je eksplozija uništila pola zgrade koja je sada neuslovna za život. Sumnja se da je motiv ovog bezumnog čina dug za kiriju i račune koji je dostigao 7.000 evra, a koji Aleksandar P. i njegova porodica navodno nisu plaćali Azariću.
Aleksandar kaže za Kurir da se zahvaljuje Bogu što su mu deca živa i tvrdi da nije tačno da su Azariću dugovali bilo šta.
- Hvala Bogu moja deca su živa i biće dobro, to što smo sada na ulici i nemamo gde da živimo, valjda ćemo se nekako snaći. Još nisam došao sebi nakon eksplozije koja se dogodila u stanu gde su mi bila deca - kaže otac povređenih i dodaje da u trenutku detonacije nije bio u stanu već u šetnji sa unukom.
- Ćerka me je pozvala telefonom i rekla da je Đorđe došao na vrata i da je čudan. Rekao sam joj da mu ne otvara i da ću doći, a onda mi je dodala da nešto šišti ispred. Savetovao sam joj da zove polciju, a ja sam užurbano krenuo ka zgradi - prepričava nam Aleksandar i dodaje da je bio 10 metara od zgrade kada je puklo.
- Čula se detonacija, jako je odjeknulo, a ja sam pogledao gore ka zgradi i vidim lete stvari, prozori, vrata i pitam se šta se dogodilo. Užas - kaže on:
Bio je mrak, trčao sam
- Ušao sam u zgradu sa unukom, unutra je bio mrak, ništa se nije videlo. Trčao sam stepenicama ka stanu na poslednjem spratu i neko mi je pomogao oko unuke. Čuo sam zapomaganje, urlike, kuknjavu, a onda i ćerkin glas. I ćerka i sin su mi krvavi bili i komšije su mi pomogle da ih izvedem nekako napolje.
Stravične scene, prema rečima Aleksandra P., nemoguće je izbrisati iz sećanja do kraja života.
- Odvode mi decu u smederevsku bolnicu i tamo mi saopštavaju da je ćerka imala operaciju lakta i još neke lakše povrede, dok sina prevoze za Beograd gde se i sada nalazi. U stabilnom je stanju. Lekari su mu spasili jedno oko, dok u drugom ima strano telo. Imao je i jednu operaciju - kaže zabrinuti otac.
(Kurir.rs - B. Travica)