Pevač Đorđe David govori o svojoj karijeri, porodici, ćerki Staši, ali i učešću u žiriju emisije Zvezde Granda i prilici koju nije želeo da propusti.
Đorđe na početku ističe da je pop i rok muziku treba predstaviti klincima kad imaju 10-11 godina.
“Ja mojoj Staši ne zabranjujem da sluša narodnu muziku. Ali ona sluša i ozbiljnu muziku, sluša i pop i rok. Kako inostranu tako i onu koja dolazi sa Balkana. Neverovatno koliko joj se te neke stare kompozicije sviđaju i koliko joj se ta tradicionalna odnosno etno muzika naroda i narodnosti na Balkanu dopada”, kaže Đorđe.
Ove godine je tvoja kandidatkinja pobedila u Zvezdama Granda. Da li je ovo po tebi ne samo pobeda pop i rok muzike već i tvoja lična pobeda?
Ovo naravno shvatam kao svoju pobedu. Zvezde Granda, kao format koji je najgledaniji tog tipa na Balkanu, je priča koja je zasnovana na narodnom melosu naroda i narodnosti koji žive na Balkanu. Onog trenutka kada je Saša Popović meni uputio poziv, ja sam prvu konsultaciju imao sa ljudima iz mog benda i sa mojom Anom.
I šta su ti tada rekli?
I moj bennd i moja Ana su mi rekli da ponudu prihvatim oberučke. Rekli su mi da mi se takva šansa više nikad neće pužiti u životu i da mi je ovo prilika da pokažem ko sam i čemu stremim.
Jesi li bio svestan određenog rizika ulaskom u ovaj TV format? Ipak si ti neko ko je pre svega prepoznatljiv po pop i rok zvuku.
Bio sam svestan da će se pojaviti mnogi dušebrižnici koji će jedva dočekati bilo kakvu vrstu faula pošto je ovo vreme hejtera i početi da me svrstavaju kao izdajicu. Danas u 21. veku je došla ponovo u prvi plan – četnik, ustaša, partizan. Što je za mene potpuno kretenski. Primera radi, ako neko nosi crvenu majicu on je odmah komunista, ako nosi crno-belu kombinaciju onda je ili grobar ili satanista. To je nešto što nas vraća u rikverc. Bio sam svestan da će mi učestvovanje u žiriju Zvezde Granda uzeti zbog tih “dušebrižnika za rokenrol” koji inače cele sedmice glume rokenrol a onda subotom i nedeljom sviraju svadbe. Što je vrlo licemerno. Ja nisam taj čovek. Ja sam čovek koji isključivo radi rokenrol. A ako me i pozovu na svadbe onda to bude “Ti samo budi dovoljno daleko”, “Povedi me u noć”, ili “Nemirne noći” kao numera koja se peva za otvaranje mladenačkog bala. Ukapirao sam da mi je Saša Popović otvorio vrata, ne samo doduše meni, nego i celoj mojoj branši da u prajm tajmu imamo varijantu gde može da se inklinira i Maja Odžaklijevska i Vesna Vrandečić i Doris Dragović i Toni Cetinski i Riblja Čorba i Bajaga i Generacija 5… I da ne ređam sad sve.
Da li si doživljavao neprijatnosti zbog učešća u “Zvezdama Granda”?
Pojavljivali su se ljudi koji su slali jako ružne poruke. Na to sam apsolutno bio spreman. Kao što svaki klovn mora da bude spreman na ono što donosi crikus u koji je upao. Slali su mi poruke da sam ih izdao, da sam ih prodao. Onda je išlo dotle da su pretili i mom detetu, mojoj Staši, pretili su i mojoj Ani. Ali ja im uvek kažem – moj broj telefona se nalazi na mom profilu, gde kažete ja ću doći. Ne bojim se ničega. Jak sam fizički, poznajem neke veštine, u životu sam se ozbiljno bavio sportom. A drugo kad si čist onda nemaš problem da izađeš ispred bilo koga. I drugo, psihopata nikad neće da najavi ono što je spreman da uradi. Pravi psihopata će samo da uradi to što je naumio. Imamo svež primer. Ako me pitaš da li imam tu vrstu straha, da imam jer sam javna ličnost i imam dete. Ali da se zna - za dete sam spreman da ubijem bilo koga bez trunke griže savesti. Meni je moje dete centar sveta, ona je moja najveća ljubav. Moja Staša mene čini boljim i goni me da budem bolji i prema bendu i prema Ani i prema svim ljudima oko mene. Ovi koji su meni pretili su obično kukavice, mediokriteti, neostvareni ljudi puni kompleksa. Oni apsolutno ne kapiraju šta im se dešava u životima, šta se dešava u ovoj zemlji i šta se dešava na Balkanu, ali i globalno. Stvari se u svetu munjevito menjaju. Ukoliko nisi budan da pratiš šta se dešava 24/7 onda si u ozbiljnom problemu.
I kako reaguješ kad stignu pretnje?
Kada mi se takve stvari dešavaju ja odem pa pogledam profil. I kad vidim da je u pitanju mlad čovek to mi je jako žao. Blok je majka. Blokiram budalu. Ali sam svestan da ako je u pitanju mlad čovek onda je to neko ko raste u veoma ozbiljan problem u ovom društvu. Ne interesuje me kako će me bilo ko shvatiiti kad ovo kažem ali nije problem u ministru policije, niti u direktoru BIA-e ili nekom trećem… Problem je u porodici. Problem je u tome što roditelji ne obraćaju dovoljno pažnje na svoju decu, što mi matori ne obraćamo pažnju na decu “an ženeral”. Mi mislimo da time što ćemo im kupiti patike, poslati ih na more, ošišati ih kod najskupljeg frizera, kupiti im najskuplju jaknu ili ruksak da ćemo time zadovoljiti njihove potrebe i da ćemo time da se potvrdimo da smo najbolji roditelji. Ali to nije tako. Moja Staša nema najskuplje patike ali tvrdim da je to sretno dete koje je okruženo ljubavlju – kako Aninom, tako mojom tako i njenog ujaka Marka. Staša je nasmejana i sretna. Ona ne zna da postoji zlo. Ja je učim da veruje ljudima i da je čovek nešto najhumanije i da prema svojim drugarima treba da bude najdivnija na svetu. Ne puštam joj TV da bi se zanimala nečim. Strahovito vodim računa da bude okružena pravim stvarima i da pre svega bude okružena emocijom. Ana vodi računa o tome da ona bude jedno vaspirano stvorenje koje zna red. Porodice su to zaboravile zbog neverovatnog jurcanja oko novca i uspeha. Jednostavno decu negde stavljaju sa strane i zbog toga nam se to sa decom i dešava.
I za kraj, kada uporediš vreme kada si ti odrastao a ti si čuvena “bejbi bum generacija” sa vremenom u kojem odrasta tvoja Staša koja pripada “alfa generaciji” šta ti prvo pada na pamet?
Sada me je više strah. Daću vam najbanalniji primer. Kada je mene moja učiteljica Anđa ošamarila i povukla za zulufe i oterala u ćošak da klečim 20 minuta, ja sam plakao pred celim odeljenjem i molio je samo da ne kaže mojim roditeljima. Jer ako kaže mojim roditeljima to što mi je ona uradila je ništa šta će mi uraditi moj Vasilije i moja Stanislava. Ali smo tu Anđeliju u OŠ “Marko Orešković” voleli najviše na svetu. Ona je za nas bila autoritet jer je bila ljubav od glave do pete i jer se bukvalno ponašala kao treći roditelj. A danas? Deca imaju svoja prava da npr prijave roditelja ako su dobila ćušku?! Učiteljica i nastavnica mog deteta će imati apsolutno svo pravo što se mene lično tiče da postupi onako kako treba da postupi da bi moje dete bilo bolje. Ako moje dete dobije keca jer nije učilo ja apsolutno činim njoj medveđu uslugu ako ja odem da profesoru odem da očitam bukvicu što joj je dao jedinicu. Mora da oseti pad da bi znala šta znači skok. Mi smo kao roditelji odjednom postali i najbolji u matematici i najbolji u fizici i u hemiji. I sve znamo bolje od učitelja i profesora. I naravno da se onda ta kasta ljudi povlači jer ne želi da ima probleme. Čuva svoje radno mesto a time naša deca manje dobijaju. Tu je nastao problem i cela šarada koja se prebacuje na političku varijantu je meni jako smešna jer je problem u onome što se zove porodično vaspitanje.
Kurir.rs / Mondo
Bonus video: