Na televizijskom ekranu i velikom platnu, tokom poslednje dve decenije, zaživelo je nekoliko desetina likova kojima je glumac Igor Đorđević udahnuo život, a njihovi karakteri u rasponu su od onih najemotivnijih do potpuno okorelih i surovih.
Iako je reč o lepezi izuzetno različitih sudbina, u sve njih prvak drame Narodnog pozorišta utkao je nešto zajedničko - istu energiju koju su pokrenuli njegovi dečački snovi kada je verujući u njihovo ispunjenje grabio ka svom cilju.
Iako je do sada najviše uloga pred kamerom odigrao kao negativac, Igor je u intervjuu za TV Ekran otkrio da mu `anr nije presudan kada bira role.
- Gluma je umetnost promene i uvek sam se trudio da se se u svakom žanru osećam dobro i odem do kraja. To smišljanje lika iznova, sa uvek novim pravilima, me najviše i privlači. Inače bi se sve pretvorilo u neku rutinu i bilo bi mi dosadno - rekao je glumac i priznao da mu je uzor u poslu bio Zoran Radmilović.
- On me je pripremao za prijemni. Bio je strog i pravičan. Dosta smo se i smejali. Naravno, sve to u mojim dečačkim snovima, u noćima kad sam spremao prijemni za glumu. Očarala me valjda Radmilovićeva sloboda pre svega. Za njega je scena bila kao prolećna livada za leptira. Toliko lakoće i lepote igre. I tom neverovatnom scenskom veštinom, od dikcije, glasa, do osvešćenog scenskog pokreta, koja učini da sve što uradi deluje tako lako i tako originalno.
- Ja sam to doživeo gledajući VHS snimak predstave, a pitao sam kako li je takvog čarobnjaka gledati na sceni, uživo. I kad sam svoju prvu ulogu odigrao na velikoj sceni Ateljea 212, Zoranovom igralištu, osećao sam kao da sam ušao u traku one VHS kasete. I svaki put sam igrao za njega - istakao je Igor.
(Kurir.rs / TV Ekran)
Bonus video: