Jermenija je optužila Azerbejdžan da priprema "vojnu provokaciju" gomilanjem vojnika duž granice dve zemlje i blizu sporne oblasti Nagorno Karabah.
„Azerbejdžan pokazuje nameru da izvrši novu vojnu provokaciju protiv Nagorno Karabaha i Jermenije“, rekao je jermenski premijer Nikol Pašinijan.
On je izjavio, na sastanku vlade u Jerevanu, da se vojna i politička situacija u jermenskoj oblasti znatno pogoršala.
S druge strane, azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je „novu lažnu političku manipulaciju“.
„Jermenija treba da odustane od svojih teritorijalnih pretenzija prema Azerbejdžanu, da prekine vojno-političke provokacije i prestane da stvara prepreke mirovnom procesu“, navodi se u saopštenju azerbejdžanskog ministarstva.
Jermenski ministar odbrane Suren Papikijan otkazao je planiranu posetu Kipru zbog pogoršanja situacije u Jermeniji, objavio je njegov kiparski kolega Mihalis Džorgalas preko društvenih mreža.
Posmatračka misija EU raspoređena sa jermenske strane granice saopštila je da je EU povećala patrolne aktivnosti da bi posmatrala svaku moguću vojnu aktivnost.
Povećanje tenzije primećuje se uoči prevremenih izbora za vođu Nagorno Karabaha, koji treba da se održe u subotu.
Za nekoliko dana takođe treba da se održe zajedničke vojne vežbe Jermenije i američkih mirovnih snaga.
Kremlj je danas osudio te vežbe, ocenivši da će potkopati stabilnost Kavkaza.
„Naravno da takve vežbe ne doprinose stabilizaciji situacije i jačanju atmosfere poverenja u regionu“, rekao je portparol Kremllja Dmitrij Peskov, tvrdeći da Rusija nastavlja da izvršava svoju funkciju garanta regionalne bezbednosti.
Jermeni zameraju Moskvi i njenim vojnicima u okviru mirovne misije da ne ispunjavaju svoju misiju i dozvoljavaju Azerbejdžanu da blokira ključni put za snabdevanje Nagorno-Karabaha.
Jermenija i Azerbejdžan vodili su dva rata za suverenitet nad tom planinskom teritorijom nastanjenom većinski Jermenima, ali međunarodno priznatom kao deo Azerbejdžana.
Poslednji rat Bakua i Jerevana u 2020. godini završio se porazom Jermenije, koja je morala da prepusti teritorije unutar i oko Nagorno Karabaha Azerbejdžanu.
Tenzije su porasle poslednjih meseci zbog redovnih oružanih incidenata na granici.
U međuvremenu, mirovni proces je na mrtvoj tački, uprkos naporima za medijaciju Rusije, koja ima istorijski uticaj u tom regionu, kao i Evropljana i SAD.
Tenzije su porasle od početka jula, kada je Azerbejdžan blokirao kretanje Lačinskim korodorom, jedinim putem koji vezuje Nagorno Karabah i Jermeniju, što je dovelo do nestašica u toj oblasti.
Kuriir.rs/Beta/AFP