Iz Nemačke ne prestaju da stižu loše vesti. Na političkom planu, veliki deo društva sa zaprepašćenjem i zabrinutošću prati strelovit uspon krajnje desnice, a ni na ekonomskom nivou se ne nazire optimizam. Oštar pad u proizvodnji automobila podstakao je još dublji pad u nemačkoj industriji, jer je proizvodnja u julu pala treći uzastopni mesec, što pojačava pritisak na vladu kancelara Olafa Šolca da učini više kako bi izvukla ekonomiju iz krize.
Pad od 0.8 odsto na mesečnom nivou, o kojem je izvestila nemačka statistička Kancelarija, premašio je pad od 0.5 odsto koji su prognozirali ekonomisti u anketi agencije Rojters. Pad bi bio još veći da nije došlo do oporavka energetske i građevinske proizvodnje u julu. Proizvodnja u nemačkom sektoru proizvodnje automobila, pak, pala je za devet odsto.
Najveća evropska ekonomija se smanjila ili stagnirala u poslednja tri tromesečja, a oporavak od pandemije koronavirusa bio je sporiji od onog u SAD-u i celokupnoj evrozoni, uz više cene energije, rastućim kamatama i usporavanju trgovine s Kinom – koja je drugo po veličini nemačko izvozno tržište – posebno teško pogađajući u samo srce industrijskog središta Evrope.
Ralf Solven, ekonomista nemačke banke Komercbank, rekao je da je kontinuirani pad industrijske proizvodnje uticao na sve sektore, ukazujući da će to verovatno nastaviti da doprinosi smanjenju nemačke ekonomije u drugoj polovini godine.
Strah od masovnog premeštanja proizvodnje
Kao dodatak sumornoj slici, statistička Kancelarija Evropske unije smanjila je svoju službenu procenu rasta evrozone u drugom tromesečju sa 0.3 na 0.1 odsto. Ovaj potez usledio je nakon smanjenja procene rasta od strane Italije, Irske i Austrije, što znači da evrozona dodatno zaostaje za SAD-om, čiji je BDP porastao 0.6 odsto u tromesečju. U međuvremenu, evro je pao 0.2 odsto na 1,0707 dolara u odnosu na američki dolar u četvrtak, približivši se najnižem nivou u tri meseca.
Takođe, rastu strahovi od premeštanja proizvodnje nemačkih industrijskih grupacija u inostranstvo. Hemijski div BASF odlučio je da izgradi novu fabriku vrednu 10 milijardi evra u Kini, pa smanjuje svoje golemo sedište na obalama Rajne u Ludvigšafenu. Nemačka komora za trgovinu i industriju (DIHK) nedavno je ustanovila da je 32 odsto anketiranih kompanija dalo prednost ulaganjima u inostranstvu u odnosu na širenje kod kuće, piše Fajnenšl Tajms.
„Nemačka industrijska proizvodnja nastavlja strmoglavo da ponire, tako da čak i okoreli pesimisti postaju uplašeni“, kaže Karsten Brzeski, ekonomista holandske banke ING, koji je izračunao da je nemačka industrijska proizvodnja još uvek sedam odsto ispod nivoa pre pandemije.
Vlada se našla pod velikim pritiskom da se uhvati u koštac s ekonomskim problemima zemlje. Ove nedelje kancelar Šolc je obećao da podstakne rast i smanji birokratiju ubrzanjem digitalizacije u segmentima internetske državne usluge i e-računa – područja u kojima Nemačka zaostaje – kao i olakšavanjem osnivanja i izgradnje startapova. Šolc je odbacio ideju o subvencionisanoj ceni električne energije za kompanije koje troše velike količine energenata kao deo svojih primarnih ekonomskih aktivnosti ili veliki paket za podsticaj rasta.
Prošle nedelje je predstavio planove paketa olakšica za porez na dobit u iznosu od sedam milijardi evra, koji uključuje nova pravila o amortizaciji investicijskih troškova za izgradnju, digitalizaciju i zelenu energiju.
Kurir.rsNova/Fajnenšl Tajms