Ibrahim je rođen 5. novembra 1615. godine kao najmlađi sin sultana Ahmeda I i njegove omiljene supruge sultanije Kosem. Otac mu je preminuo kada je Ibrahim imao svega nepune dve godine. Nakon ovoga nastupio je period kavavih obračuna u sultanovoj porodici kada nijedan pretendent na presto nije uspevao da dugo održi vlast.
Na tronu su se smenjivali Ibrahimov stric Mustafa I, njegov polubrat Osman II, stariji rođeni brat Murat IV…
Vlast je na kraju prigrabio Murat, ali to što je sultan postao njegov rođeni brat za Ibrahima je bilo još i opasnije. Godine 1635. iz straha da bi mogli da pokušaju da mu preotmu vlast, Murat IV naređuje pogubljenje svoja dva brata – Kasima i Bajazita. Ibrahim je pošteđen budući da njegov brat u njemu nije video pretnju, ali to ne znači da je izbegao gorku sudbinu.
Mladost provedena u "kavezu"
Iako ga je brat poštedeo, Ibrahim je od 1635. godine bio zatvoren u “kavesu”. Bio je to ograđeni deo harema, u kojem su mlađa braća vladajućeg sultana ponekad držana u svojevrsnom zarobljeništvu, izolovana i pod stražom, piše Istorijski Zabavnik.rs.
Ibrahimovo zatočeništvo je trajalo sve do 1640. godine, odnosno do smrti sultana Murata IV kada je on postao jedini muški član iz loze Osmanlija, budući da nijedno muško dete Murata IV nije preživelo rano detinjstvo.
Stres koji je Ibrahim doživeo u vreme pogubljenja svoja dva brata bio je toliko veliki da je to ostavilo trajne posledice po njegovo mentalno zdravlje. Zatočeništvo je samo doprinelo paranoji.
Ibrahim je vest o smrti svoga brata prihvatio sa velikim nepoverenjem. Kada je pozvan da preuzme presto, odbio ga je u strahu od toga da je u pitanju zamka. Tek kada mu je pokazano beživotno telo sultana Murata IV, on je pristao da preuzme vlast.
Godine boljitka
Prvih nekoliko godina vladavine sultan Ibrahim I pokazao se kao veoma sposoban vladar. Veliki deo zasluga treba prepisati Kemankeš Mustafa-paši koji je po Ibrahimovom stupanju na presto postao veliki vezir. Njegova čvrsta ruka održavala je snagu i stabilnost Osmanskog carstva.
Ipak, i Ibrahim ga je u stopu pratio i podržavao. Kada je Kemankeš Mustafa-paša napisao memorandum o javnim poslovima, sultan Ibrahim mu je odgovorio. Na osnovu sultanovog odgovora jasno se može videti da je on bio izuzetno obrazovan čovek.
Ibrahim je često prerušen vršio inspekciju trgova u Carigradu i naređivao je velikom veziru da ispravlja nepravilnosti koje bi uočavao.
Ibrahim nikada nije prevazišao traume doživljene u detinjstvu i mladosti. Posledice proživljenog stresa počele su da se manifestuju kroz česte i veoma jake glavobolje, kao i napade malaksalosti.
Druga krajnost bili su strašni izlivi besa. Jedno vreme sultan je bio veoma naklonjen novorođenčetu jedne od njegovih konkubina. Turhan Hatidže sultanija – Ibrahimova glavna žena, ljubomorna, ovo mu je prigovorila.
Ibrahim je, razjaren zbog takvog njenog ponašanja, uzeo iz njenih ruku svog sina Mehmeda i bacio ga u bazen. Mali princ se nije udavio samo jer ga je spasio sluga, ali mu je ostao ožiljak ne čelu, koji je nosio do kraja života.
Turhan Hatidže sultanija, važila je za jedinu koja je uspevala da smiri njegove, sve češće, izlive besa. U trenutku ludila dao je da se udavi svih 280 članica svog harema jer je čuo priču da je u harem kročio drugi muškarac.
Kružila je i priča da je bio opsednut punijim ženama do te mere da je slao sluge širom države da pronađu najdeblje moguće žene za njegov harem. Jedna od njegovih glavnih konkubina zvala se “Şeker Pâre”, doslovce “komad šećera”, a pričalo se da je težila oko 150 kilograma.
Osam konkubina Ibrahim je načinio haseki sultanijama (glavnim ženama) dajući im silna bogatstva i posede. Jednoj od njih je čak dao i palatu samog velikog vezira.
Ušao je u istoriju po tome što je – ubijen!
Ovakvo ponašanje, u kombinaciji sa ratnim porazima u ratu sa Venecijom u poznim godinama vladavine, razbesnelo je njegove podanike, a naročito one najopasnije – janičare!
Osmog avgusta 1648. godine korumpirani veliki vezir Ahmed-paša je zadavljen i iskidan na komade od strane nezadovoljne mase. Istog dana, Ibrahim je uhvaćen i zarobljen unutar Topkapi palate.
Ibrahimu je oduzeta titula sultana, a na vlast je došao njegov sedmogodišnji sin Mehmed IV. Ibrahim je zadavljen 18. avgusta 1648. godine ispred svoje palate. Time je postao tek treći sultan u istoriji Osmanskog carstva koji je ubijen.
(Kurir.rs/BlicŽena)
Bonus video: