Merilin Vos Savant je zvanično žena sa najvišim koeficijentom inteligencije na svetu ikada zabeleženim, a ova svojevrsna titula upisana je i u čuvenu Ginisovu knjigu rekorda. Ona je kolumnistkinja, spisateljica, filozof, poslovna žena, dramaturg i još mnogo, mnogo toga, ali je svakako najpoznatija kao "najpametnija osoba na planeti".
Merilin je rođena 1946. u Sent Luisu u Misuriju, a potiče iz skromne porodice rudara i roditelji su joj bili doseljenici iz Nemačke i Italije. Zanimljivo je da obe strane porodice imaju prezime Savant - to je bilo prezime njene bake po ocu, dok je devojačko prezime njene majke bilo Vos Savant koje je ova dama i uzela kao svoje. Inače, reč "savant" koristi se za označavanje učene osobe sa velikim sposobnostima i talentima, pa se čini da je na neki način sama odredila svoju sudbinu.
Merilin je provela prilično normalno detinjstvo, a kao đak se isticala u matematici i nauci, te je uživala u pisanju. Njen život se zauvek promenio kada je napunila 10 godina - tada je testirana inteligencija mlade Merilin i to uz dve vrste IQ testova - Bine-Simonovu skalu, koja se fokusira na verbalne sposobnosti koristeći pet komponenti kao indikatore inteligencije, i Mega test autora Ronalda Hoflina. Njena mentalana starost bila je procenjena na 22 godine i 10 meseci, a IQ je iznosio čitavih 228. Poređenja radi, prosečan koeficijent ljudske inteligencije je između 85 i 115.
Postigla je ekstremno visoke rezultate na oba testa, a na kraju je njen IQ od 228 doveo do toga da Merilin vos Savant bude uvrštena u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba sa najvišim kvocijentom inteigencije. Ova kategorija je, inače, 1990. ukinuta zbog debata o tome koliko su rigidni IQ testovi zapravo merodavni, pa je Vos Santosova poslednja osoba koja je zvanično držala rekord.
Ova 76-godišnjakinja kaže da su je roditelji tretirali kao bilo koje drugo dete, bez obzira na činjenicu što je imala natprosečnu inteligenciju. "Cela njihova ideja svodila se na to da budem nezavisna i da zarađujem za život, i zapravo niko nije obraćao mnogo pažnje na mene. Uglavnom je to bilo tako jer sam bila devojčica", ispričala je svojevremeno.
Merilin je tokom odrastanja radila u očevoj prodavnici, a uporedo sa tim je pisala priče i objavljivala ih u lokalnim časopisima. Ona je upisala studije filozofije na Univerzitetu Vašingtona, ali je posle dve godine napustila fakultet kako bi pomogla u vođenju porodičnog investicionog biznisa. No, njena reputacije osobe sa najvišim IQ-om neprestano ju je pratila kroz život, a naoružana pameću, inteligencijom, ali i dobrim izgedom bila je neodoljivi mamac za medije - praktično da ne postoje novine koje nisu pisale o ovoj ženi. Postala je još zanimljivija medijima i uopšte javnosti kada se udala za naučnika Roberta Džarvika, još jednog hiperinteligentog čoveka, koji je pionir ugradnje prvog veštačkog srca.
Merilin je priznala da je to što je bila poznata kao najpametnija osoba na svetu na neki način provociralo ljude da stalno proveravaju njenu inteligenciju, te da joj je sveprisutni seksizam skresao krila mnogo puta. Isatkla je da je u mladosti dobila malo ohrabrenja da iskoristi sve svoje potencijale. Kada je 50-ih godina prošlog veka dobila epitet "genija", živela je u trenutku kada se i dalje verovalo da žene nisu podesne da urade bilo šta posebno sa svojom inteligencijom i sposobnostima.
Primera radi, intervju koji je 1986. dala Dejvidu Letermenu pokazuje kako poznati voditelj pomalo posprdno komentariše njen visoki IQ, te sa očiglednim nepoverenjem pristupa čitavoj temi.
"Znaš, mislim da sam pametniji od tebe" i "Ovo nije najpametnija osoba na svetu", samo su neke od diksutabilnih izjava koje joj je Letermen u tom intervjuu uputio, mada uvijene u šalu.
Takođe, velika kontroverza usledila je i 1990, kada je u njenoj redovnoj kolumni "Pitajte Merilin" u magazinu "Parade" dobila zahtev da reši popularnu matematičku zagonetku poznatu kao problem Montija Hola.
"Pretpostavimo da igrate nagradnu igru ili se takmičite u kvizu u kome vam je dato da birate između troje vrata: iza jednih je automobil, iza ostalih su koze. Vi odaberete recimo vrata broj 1, a voditelj kviza, koji zna šta se krije iza drugih vrata, otvori na primer vrata broj 3 i iza njih zatekne kozu. Zatim vam on kaže: "Da li želite da ipak izaberete vrata broj 2? Da li hoćete da se predomislte?" - ovo je način na koji je dati problem postavljen.
Merilin je odgovorila na kolumnu: "Da, trebalo bi da se predomislite. Prva vrata imaju 1/3 šanse za pobedu, ali druga vrata imaju 2/3 šanse". Jednostavan odgovor izazvao je lavinu reakcija i pokrenuo veliku, burdnu debatu ne samo među čitalačkom publikom, već se proširila i na akademske i na naučne krugove. Časopis je dobio preko 10.000 pisama u kojima je publika uglavnom omalovažavala Vos Savantovu i nipodaštavala sve njene dotadašnje uspehe. Navodno je među pismama bilo preko 1.000 pisama onih su imali titulu doktora nauka i stručno se bavili matematikom.
Inače, precizan odgovor na pitanje Montija Hola bio je predmet ozbiljne akademske debate decenijama, čak i mnogo pre nego što se to pitanje poteglo u Merilininoj kolumni. I dok je mnogo stručnjaka kasnije potvrdilo i obrazložilo odgovor Santosove, te su joj čak uputili javna izvinjenja, postojala je manja grupa ljudi koja je nastavila da veruje da ona nije dala tačan odgovor.
Bilo kako bilo, Vos Savant je nastavila da piše kolumnu koja je aktuelna i dan danas - ona svakodnevno odgovara čitaocima na različite dileme, matematičke ili logičke probleme...
"IQ je samo kapacitet načina na koji koristite svoju inteligenciju. Svako ima mogućnost da bude Ajnštajn, ako to hoće dovoljno čvrsto. Društvo nam nudi mnogo toga. Mislim da ne činimo dovoljno da uzvratimo to, i mislim da svi snosimo društvenu odgovornost. Mislim da je pisanje odličan način da ljudima vratim ono što su oni dali meni", rekla je jednom prilikom i istakla da inteligentni ljudi nisu uvek predvodnici u svetu i da je to u redu - jer svako treba da radi ono što mu zaista odgovara.
(Kurir.rs/ Blic žena)
Bonus video: