Citat iz jedne knjige kaže - Ubistva u politici nisu srpska posebnost, ali na neki način jesu zla kob.
U njoj su detaljno opisana ubistva od Karađorđa, preko atentata u Sarajevu, pa sve do moderne istorije.
Upravo je pisac knjige "Ubistva u srpskoj istoriji" iz koje je izvučen gornjepoemut citat, Čedomir Antić, gost jutarnjeg programa Kurir televizije.
Iako se knjiga bavi isključivo atentatima koji su se dogodili našim vladarima ili na našem podnevlju, a obrazloženje pisca možete pročitati ovde, ipak je spomenut i nekadašnji predsednik Sloba Milošević.
Antić je rekao zbog čega se on nalazi u jednom podglavlju:
- Ima jedno podglavlje o onima koji su izbegli atentate, a bilo je nekoliko pravih ili navodnih atentata na Miloševića. On je jedini naš vlada, odnosno predsednik, za koga je zbog jedne saobraćajne nesreće napravljena komisija. Iako je bio u vrhuncu popularnosti, zanimljivo je da se komisija, odnosno obe komisije, saglasile da to nije bio atentat. Inače, on je jedini vladar koji je osuđen jer je inspirisao jedno ubistvo. Uglavnom, svi ti ljudi, osim Đinđića su inspirisali ili naredili nečije ubistvo tokom svoje vladavine.
Potom se osvrnuo na činjenice povodom ubistva nekadašnjeg prvog čoveka Jugoslavije:
- To je veliko pitanje, tu su postojale čitave legende. Pričali su da Amerikanci svoje ljude ne napuštaju, da je smrt lažirana... Čak je i visoki funkcioner SPS-a toga dana govorio da niko nije video leš, mada ga video advokat naravno. Sama smrt je tako krajnje neprijatna, ona predstavlja sramotu za tribunal u Hagu. On je pobedio Hag, i Karla Del Ponte je rekla da on nema ništa u optužnici. Naposletku, on je tražio da ga leče, a oni su to odbijali, pa su govorili da je pio taj neki lek koji se koristi za lečenje kuge.
Iako je tokom devedesetih, odnosno pod Miloševićem bilo oko 50 ubistava predsednika, javnih ličnosti i ostalih, ipak neki ljudi veličaju to beznadežno doba, pa je Antić odgonetnuo taj fenomen:
- Te godine ljudi veličaju iz raznih razloga. Kada je reč o građanima koji nisu bili u velikom poslu ili vlasti, oni to veličaju iz opravdanog inata. Takođe, postoje i oni koji su tada bili mladi, pa nekako vole da se sećaju tih davnih dana za koje veruju da su lepi zato što su bili mladi. Ljudi koji su napravili neku političku karijeru ili novac, naravno da vole devedesete jer je pitanje da li bi to napravili da su drugačija vremena bila. Doduše, pedeset ubistava je vezano za politiku, a ubijeni ljudi su uglavnom bili deo sistema. Kada su svi propali, taj sistem nije mogao da se održi, zbog sankcija, rata...
Kurir.rs