Kada su evropski zvaničnici počeli da pominju 2030. godinu kao mogući datum prijema novih članica u EU, učesnici svih regionalnih sastanaka bili su okupirani brzinom proširenja Unije na Zapadni Balkan. Slično je bilo i u ponedeljak u Skoplju na samitu Procesa Brdo-Brioni, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na preterani evrooptimizam nekih drugih učesnika skupa odgovorio otrežnjujućim činjenicama o finansijskim preprekama unutar EU.
Jaz među državama
- Za nas su važne stvari da dostignemo određene nivoe poštovanja demokratije. A kad će da nas prime? Pa, neće skoro. Danas u EU imate 27 zemalja, 10 su net kontributori, 17 su izdržavane zemlje. Ovih 17 neće da puste da ima jos 18, 19. ili 20. da s njima dele pare od ovih deset. A ovih deset neće da, kad već izdržavaju ovih 17, da izdržavaju 20 istovremeno. Ta apsorpciona moć EU je drugačija, mora malo da se čeka, a oni će da donose odluku u godinama koje su pred nama. Da li će to da bude 2030. ili ne, videćemo. Ali ništa to nije odlučujuće za napredak i razvoj Srbije. Važno je veoma, ali nije od najvećeg značaja - izjavio je Vučić u Skoplju.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kurir da se retko pominju finansijske prepreke, jer se podrazumeva da to i nije neki problem i da je u pitanju samo politička volja.
- Ali u ovom trenutku EU nema dodatna budžetska sredstva koja bi apsorbovala troškove i transfere neophodne budućim članicama. Prema sadašnjem budžetu, jaz između prosečnog dohotka kandidata i ostatka EU znači da bi zemlje koje su dosad bile primaoci EU fondova mogle da ostanu bez njih u budućnosti. Od zapadnoevropskih zemalja, samo Grčka i Portugal bi dobijali više sredstava nego što uplaćuju u budžet EU. Za neke istočnoevropske zemlje, pre svih Estoniju, Sloveniju i Češku, to bi značilo prelazak iz statusa zemalja koje primaju znatna sredstva u status net kreditora. Ako Poljska i Mađarska nastave sa ovakvim ekonomskim rastom kakav imaju, na kraju ove decenije obe zemlje bi takođe prestale da primaju fondove i od njih bi se tražilo da doprinesu drugima. Teško se može očekivati da bi obe zemlje bile rade da se odreknu finansijskih benefita koje primaju i da počnu da transferišu sredstva drugima, ili da Nemačka i Francuska same podnesu troškove prijema novih članica. Prijem novih članica imao bi političke, finansijske i institucionalne implikacije o kojima EU tek treba da se izjasni i da Evropska komisija izađe s predlozima za budžetske i institucionalne reforme - objašnjava naš sagovornica.
Značaj Balkana
Ona napominje da je, bez obzira na sve to, dobro da se proširenje EU vratilo na dnevni red EU i to kao geopolitički imperativ nakon ruske agresije na Ukrajinu.
- Tek ćemo pratiti rasprave o tome na koji način će kandidati pristupati i koja opcija od trenutno ponuđenih ima najveće šanse za uspeh. Izgledno je da će pristupanje ići u fazama, baš kao i unutrašnje reforme EU, koje bi mogla da najavi u sutrašnjem "state of the Union" govoru Ursula fon der Lajen - kaže Suzana Grubješić.
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja podseća za Kurir da je ovo jedan od najdužih perioda u kojem EU nije primila nove članice i ocenjuje da će Brisel u narednom periodu razmišljati o proširenju.
- Fokus EU će biti na Zapadnom Balkanu kako bi te države pridobila na svoju stranu, što postaje važno zbog ofanzive ruske diplomatije koja širi uticaj na sve veći broj država na prostoru Azije i Afrike i samim tim proširuje Briks savez. Kao dodatni adut državama Zapadnog Balkana bi mogao da posluži primer inicijative Otvoreni Balkan koja je pokazatelj EU da su države Zapadnog Balkana spremne na međusobnu saradnju. Ipak, ostaje neizvesno pitanje u kojoj meri će EU imati izazove na unutrašnjem planu koji mogu da dovedu do toga da se politika proširenja sporije razvija. Jasna je kriza liderstva unutar EU, što otežava rešavanje svih problema s kojima se EU suočava i ne može da deluje u potpunosti jedinstveno. Još jedan od problema na razvoju evrointegracija država Zapadnog Balkana može da bude i činjenica da sve trenutne članice moraju da ratifikuju ulazak, a znamo koliko je, na primer, Slovenija otežavala ulazak Hrvatske zbog nerešenog statusa dela Piranskog zaliva - napominje Perišić.
Kurir.rs