Poslednje poruke najuticajnijih aktera rešavanja kosovskog pitanja izgleda da su dodatno učvrstile procene o mršavim šansama da će danas u Briselu, gde se nastavlja dijalog Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou, biti osetnijeg pomaka. Ipak, ovaj sastanak mogao bi biti preloman, jer će posle njega postati jasno u kom pravcu se ide - ka normalizaciji ili eskalaciji, ocenjuju sagovornici Kurira.
Uzaludna priča
Nagoveštaj onoga što nas očekuje došao je od zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara, koji je rekao da od kosovskog premijera Aljbina Kurtija nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa.
- A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje nacrta statuta Zajednice srpskih opština. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini, ono na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga - rekao je Eskobar za Glas Amerike.
Sa čim prištinska strana dolazi u Brisel, otkrio je upravo Kurti, koji je za Dojče vele izjavio da se nada da će se stvari posle današnjeg sastanka vratiti na "pravi kolosek", odnosno da će se vratiti primeni osnovnog sporazuma, koji u centru ima de fakto priznanje Kosova, a ne ZSO.
Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da velike sile moraju da odluče šta hoće, jer ovako dijalog postaje uzaludna i obeshrabrujuća priča.
- Dijalog je postavljen tako da bude statusno neutralan, ali vidimo da su maksimalistički zahtevi prištinske strane uvek pretega koja pravi opstrukciju. Ne verujem da je ovo odraz Kurtijevog iracionalnog hira, već i dalje mislim da njegove smele i drske izjave nisu bez signala koje dobija, a možemo ili ne moramo nagađati odakle dolaze. Naša pozicija je s jedne strane teška, a s druge relativno jasna, jer ne postoji nijedan razlog ili mogućnost da odustanemo od centralnog zahteva, a to je ZSO, odnosno primena Briselskog sporazuma. Kurti krivicu za takav sporazum pripisuje svojim prethodnicima, što je naivno opravdavanje, jer ugovorne strane imaju obaveze prema svemu što su oni pre njih potpisali. S takvim stavovima ne vidim da su stvoreni uslovi da se nešto značajnije dogodi, pre svega zbog toga što Kurti ne odustaje od ekstremizma, a Srbija nema više prostora da u nečemu popusti. Ili ZSO, ili čitav ovaj projekat normalizacije pada u vodu - naglašava naš sagovornik.
Oživljavanje
Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da je ova runda dijaloga jedna od najvažnijih.
- Susret Vučića i Kurtija dolazi nakon letnje pauze i svih nemilih dešavanja koja smo videli u maju, ali i pre toga. Nakon ovog susreta biće jasno da li će se u narednom periodu ići ka daljoj normalizaciji odnosa ili će stvari eskalirati, naročito na severu Kosova. Ima mnogo otvorenih tema za razgovor, stvari koje treba hitno rešiti, a to je pre svega prisustvo kosovskih policijskih snaga u administrativnim objektima, ali i na severu Kosova. Tu je i pitanje organizovanja novih lokalnih izbora, ali i druge teme, poput energetike kao jedne zaboravljene teme, koju u susret zimi treba rešavati, te pitanje nestalih. Ima mnogo tema i mnogo toga će zavisiti od ovog susreta - izjavio je Mijačić za Kosovo onlajn.
Profesor međunarodnih odnosa Dritero Arifi prognozira da neće biti dogovora do 2025. godine ukoliko danas ne bude ugovoreno ništa konkretno.
- Kosovo ne može da natera Zapad da naudi Srbiji, ali ono što Kosovo može da učini jeste da obaveže Zapad da unapredi Kosovo. Kosovo je u nepovoljnom položaju, još uvek imamo restriktivne mere. A od dijaloga 14. septembra očekujem da će se strane obavezati na ono što je dogovoreno. Veoma je teško da se dijalog oživi ili da se uspe u dijalogu, jer su sledeće godine izbori za Evropski parlament, što automatski znači da će Komisija prestati s radom - upozorio je Arifi za Teve 1.
Kurir.rs