Bojan Tomović se široj javnosti predstavio 2004. godine kada je za „Grand produkciju“ objavio svoj prvi album na kom su sve pesme postali hitovi.
Pevač je tada u saradnji sa Sašom Popovićem i Sonjom Mitrović Hani izabrao pesme za svoj prvi album koji ga je proslavio, a nakon toga imao je puno nastupa u klubovima širom regiona. Hitovi su bili „S prijateljima na sto“, „Na distanci“, „Plava motorola“, „Nisam te zaboravio“, „Ode jedna dođu dve“…
Odmah sledeće godine, svoju popularnost je udvostručio izbacivanjem album na kom su pesme takođe postale hitovi, nakon čega je snimio i duet sa Jovanom Pajić pod nazivom „Jugić“.
Bojan Tomović već osam godina nije prisutan u javnosti, a sada je progovorio o svim temama i skandalima koji se vezuju za njegovo ime.
Pevač je pre 11 godine javnosti otkrio da boluje od bipolarnog poremećaja, te su mu od tog trenutka sva vrata zatvorena u klubovima i splavovima u regionu, a u našoj emisiji otkrio je kako je sve počelo i da li planira da se vrati na estradu.
Da li možemo očekivati tvoj povratak na scenu?
„Meni je muzika uvek bila i ostala najveća ljubav, za to sam se i školovao, završio sam muzičku školu i bio apsolutni sluhista. Pre par meseci sam napisao nekoliko novih pesama i izdao ih, međutim, ja sam ti lenji Crnogorac. Ja sam to stavio na Jutjub, pa ko čuje, čuje.“
Da li ti nedostaju nastupi?
„Nimalo, pijane budale, gazde prevaranti, menadžeri, lupeži i bahati vlasnici klubova kojima praziluk iz gu*ice viri, a hoće da te zeznu, ne! Zbog toga sam pre vremena i flipnuo i ne, nimalo mi ne nedostaje.“
Dosta tvojih kolega ne sme ni da priča o tome.
„Ja sam zabranjen svuda od 2013. godine. Moje pesme se i danas pevaju, mlađe kolege me zovu da pitaju da li mogu da rade kavere jer sam ja pisao sve te pesme.“
Šta kažeš mlađim kolegama kada te pozovu?
„Oni mi kažu da su porasli uz moje pesme, ja se osetim kao dinosaurus, pitam ih koje su godište, ja imam 41 godinu, a oni imaju po 21. Ako neko lepo peva, ja to ne naplaćujem, ali ako neko ima vibrato kao Era Ojdanić, onda debelo naplatim. Ko loše peva, debelo naplatim, plati pa se klati.“
Rođen si u Srbiji, a odrastao u Crnoj Gori, po čemu pamtiš detinjstvo?
„Majka kaže da je celo porodilište drečalo od mene, drao sam se kao blesav. Majka se porodila u sedmom mesecu trudnoće, rodila me je 50 dana pre vremena. Ni u stomaku nisam mirovao, bio sam u inkubatoru par meseci, a majka u šok sobi. Onda su nam se borili za život i meni i njoj i nekako smo pretekli, ja njoj nekada kažem ‘majko, bolje da nisam pretekao’, a ona viče ‘ćuti’. Kao dete sam bio nemiran, tata mi je umro 2015. godine, nikada cigaru nije zapalio, a umro je od raka pluća, imao je 57 godina. On mi je kupio male gusle i crnogorsku kapu. Deda je guslao i pevao, a i tata je znao crnogorske sevdalinke, ja sam posle upisao muzičku školu.“
„Ostalo je istorija, ja sam u školi bio visok 170cm, da li znaš za onu aferu Moštrokol? Ljudi su mislili da sam ja to izmislio, ali ne. Moji Tomovići, mi smo se radi krvne osvete i prokletstva po mome prađedi Tomi prezvali u Tomoviće, a sva moja familija je i dalje Moštrokol.“
Znači, nije istina da si promio veru i ime?
„Istina je, ali je prezime pravo, prezime je italijanskog porekla. Svi Moštrokoli su bili muzikalni.“
Da li su tvoji roditelji voleli da budeš pevač?
„Nisu oni to voleli, nije popularno da muško ide u pevače, zamisli da sam žensko, tek ne bi dali. Ali nisu mi ni branili kasnije, videli su da nisam sposoban ni za šta drugo sem da napravim pesmu i da je otpevam.“
Kakav si bio kao dete?
„U osnovnoj školi sam bio najbolji, u srednjoj najgori. U srednjoj školi sam imao IQ 150, najviše u celoj generaciji. Nisam mogao i u srednju i u muzičku. Najniži sam bio i ona harmonika je meni iskrivila kičmu i onda sam išao na vežbe da ispravljam.“
Kada kreće tvoja ljubav prema muzici?
„Uz Zdravka Čolića i Lepu Brenu sam zavoleo muziku. Imao sam 5 godina i upisao sam muzičku školu, a 2003. sam počeo da komponujem i da pišem pesme.“
Da li tada sledi tvoj dolazak u Beograd?
„Tada sam upoznao Divnu Karleušu, ona je zaista bila divna žena, bez obzira što joj je ćerka budala. Divna je bila legenda, ona me je 2004. godine preko zajedničkih prijatelja upoznala i odvela u Grand. Tada sam počeo da sarađujem sa Lepom Brenom i Popovićem.“
Kakvu si imao saradnju sa Divnom Karleušom?
„Legenda, časno i divno čeljade, ja sam voleo i njenu ćerku. Branio sam je i kada je Ivan Ivanović napadao redovno Jelenu Karleušu i Krkobabića, pa se ona javno zahvalila meni i rekla ‘evo prvi muškarac koji me javno brani’, ali sada ovo kada se politički izblamirala, a pritom ovaj album, to su takve gluposti – ona nije normalna. Čuo sam neke pesme, ali ona može mnogo bolje, mislim da je pogrešno savetuju i da je ona skroz prolupala.“
U „Grand produkciju“ si došao 2004. godine, Saša Popović ti je birao pesme za prvi album, kako je izgledala ta saradnja i tvoj početak karijere?
„Pozvao me je nakon mesec i po dana, dva. Video sam da na spisku nema pesme ‘Na distanci’. Mnogi ne znaju da mi je za tu pesmu rekao da glumim Đorđa Balaševića, pravilo je što manje teksta, veći hit, a pesma ima jako puno teksta, to je cela priča. Ja ga zamolim da je ipak objavimo jer mi ekipa najbolje reaguje na tu pesmu, ta pesma poslednja uđe na album i bude najveći hit.“
Ono što je zanimljivo jeste da je Sonja Mitrović Hani bila tvoj producent.
„Sonjica moja draga… Sonja i Ana Bekuta su uvek bile u studiju, njih dve su kume i ona mi je producirala pesme. Ona se još te 2005. godine povukla iz javnosti. Kada mi je ocu bilo najteže, njena sestra je spojila sa njom, ja sam ga odveo u Nemačku, ali je bilo prekasno. Do neba sam zahvalan i Sonji i Ani Bekuti.“
Tada dolaziš na estradu i upoznaješ sa menadžerima, vlasnicima klubova, publikom… Kakav je tebi to bio period?
„To je bilo pre 100 godine. To je jako stresan period, radiš sredu, četvrtak, petak, subotu, nedelju. Ponedeljak si na infuziji, utorak spavaš i tako. Uvek je tu bilo para i svega, ali ja nikada nisam bio megaloman, bilo mi je dovoljno da platim račune, da imam granule za moje kuče i ovako za pristojan život. Voleo sam da putujem u Majami, Francusku, Monte Karlo… Jednog dana samo ćemo poneti uspomene, tako da sam zarađivao dosta, ali i trošio.“
Da li si bio poročan?
„Jesam, alkohol je bio moj porok. Najbolje je kada sam priznaš, kažu tamo na tim terapijama da je to pola puta do izlečenja. Ja sam alkoholičar, pa još i bipolarni alkoholičar, nažalost, uz tu dijagnozu ide i zloupotreba alkohola, a što kaže Vesna Zmijanac ‘treba da napravimo gazdi pazar, da su svi veseli oko nas, pa ne mogu da pijem čaj, profesionalna deformacija’. Imao sam problem sa alkoholom.“
Da li si bio svestan da te alkohol obuzima?
„Jesam, ja priznajem sve što je najgore, dragi gledaoci nemojte da priznajete ništa, jer vam se onda dodaje. Ja priznavao, pa mi se dodavalo.“
Da li si išao u neku ustanovu na odvikavanje?
„Nisam, ja sam se razveo pre pet godina, bivšoj ženi sam rekao pre šest godina da ja od danas ne pijem. Dve i po godine nisam pio ni kap alkohola, ali me je svakako ostavila.“
Malo pre si pomenuo da si promenio veru, šta se tačno desilo?
„Ja sam to uradio 2019. godine. Od bipolarnog poremećaja patim već 11 godine, u najvećem slučaju se dešava da ljudi koji to imaju izvrše samoubistvo. Bipolar je manično depresivna psihoza i ako se ne pije terapija završi se samoubistvom, mora da se pije terapija do kraja života. Ja sam onda izabrao ime Amer jer to na arapskom znači dug živ. Veruj mi da ovakvi hipohondri poput mene žive 100 godina i meni će jednog dana na grobu da piše ‘jesam li rekao’.“
Da li si u ličnoj karti bio Amar Moštropol?
„Ne, zamisli da ja sada idem po opštinama, ja sam ti pred zakonom Bojan Tomović.“
Kada si stavio tačku na karijeru i kada je ta bolest uzela maha?
„Malo pre korone, tada se moje stanje pogoršalo, došla je korona i ispalo je da je to velika pauza u svirkama, ali se ne žalim jer uvek može i gore. Zahvalim se svako jutro Gospodu što sam živ i zdrav i što su meni dragi ljudi živi i zdravi.“
U karijeri si imao i skandale, da li je istina da si svoju bivšu suprugu dok ste bili u braku prevario sa njenim bratom od strica?
„Jesam, pa dobro, to je bilo zezanje, opili smo se, imali smo dvadeset i nešto godina, igrali smo masne fote i tako je pala flaša na mene i njega da se poljubimo. Moja bivša žena je čak navijala da se mi poljubimo jezikom i eto, fino se ljubi, mogu ti reći.“
Zbog čega ste stavili tačku na brak?
„Već 11 godina se lečim od bipolarnog poremećaja, ona je išla sa mnom na te terapije, jednom je pitala da li bi naša deca nasledila bipolaran poremećaj, oni su rekli da, iako je majka skroz zdrava. Tako da sam se ja svesno tada odrekao roditeljstva. To je mene tada zabolelo, pre pet godina je to bilo. Bolje je da budem dobar striko i ujak nego neodgovoran otac. Kada je negativna faza, ja ne mogu iz kreveta da ustanem. Samo moliš Boga da te uzme, i ne možeš ni do toaleta da odeš, samo se zamračiš u sobi i čekaš da te Bog uzme. Isto tako imam euforiju u pet ujutru, spremam kinesku hranu, pustim muziku i bude mi ludo. Moja bivša žena je jedno fino čeljade, ja sam njoj rekao kada smo se razvodili da će mi za par meseci biti zahvalna i mislim da jeste i da će se jednog dana ostvariti kao majka.“
Šta je ona radila u tim tvojim situacijama?
„Radila u banci, a kada je kod kuće ništa, samo me gleda.“
Šta je ono što tebe izvlači iz tog stanja?
„Antidepresivi, psiho stabilizator. Za nas bipolarne važi da smo nezgodni za saradnju, prema drugima nismo agresivni, ali prema sebi nekada. Za saradnju smo nezgodni jer kada nas pukne euforija mi odbijamo terapiju i pijemo alkohol, kažu da su čak šizofreničari bolji za saradnju nego mi. Sada će me brat, majka i familija pljuvati ali mene nije sramota. Bolest može svakome da se desi. Ja kada sam priznao da sam bipolaran samo sam odmogao sebi, više me ni jedan gazda kluba nije zvao. Britni Spirs, Kanje Vest, Maraja Keri i tako dalje, oni su priznali da su bipolarni i dalje rade svoj posao, ali to je zapad. Ovo je je*eni Balkan i ovde toga nema, ljudi misle da sam ja agresivan i da sam poludeo, priznanje me je koštalo toga ja nema posla. Ja nisam birao da budem bolestan.“
Kurir.rs/Nova
Bonus video: