OVAKO IZGLEDA KRSTARENJE KOPOM NA DAMPERU KOJI VUČE 260 TONA: Guma mu je tri metra visoka, pravila penjanja striktna! (FOTO)
Saša Davidov iz Zaječara bio je u mirovnoj misiji u Libanu, pa vozio šlepere, a sada sedi za volanom "planine" - dampera koji vuče 260 tona i čija guma je prečnika tri metra! I to kuda - po površinskom kopu rudnika Veliki Krivelj kraj Bora! Leti Saša uz i niz rudnik ko da vozi bicikl. Opušteno.
Penjem se na ovo čudo. Najpre treba savladati dve lestve koje vise, pa onda stepenice.
- Nemoj na prvu, nego odmah na drugu - viče mi Ivan Stamenković, zamenik rukovodioca rudnika za tehničke poslove.
Al' gazim prvu. I zanosi me, jedva se održah uz ručku.
Gore - prostranstvo, platforma. Na prvi pogled podseti me na trajekt. I to onaj u Bokokotorskom zalivu, pa kad smo bili mali, izletimo da trčimo po njemu. Nešto više od godinu dana je Saša u kopu, a prošao je i dvoipomesečnu obuku na ovom ogromnom kamionu XCMG.
- Teško ga je bilo savladati, ali čovek se na sve navikne. Sad ko od šale i po 25 tura dnevno imam. Zadovoljan sam, sigurnije mi je ovde. Skinuo sam jednu uniformu, obukao drugu, skinuo jedan šlem, stavio drugi - smeje se Saša, s kojim gazimo dupke puni po Velikom Krivelju.
A dole u dnu prelepo jezero. Nažalost, nastalo minulog juna, kad behu velike kiše i katastrofa, a borba sa silom prirode besomučna. Od jezera 40 m dubine koje tada nasta do sada uspeli su da ispumpaju pet-šest metara. Al' zaista izgleda kao dragulj.
Gazimo kopom. Sve je na ovom kamionu džinovsko. Dugačak čak 14 metara. Ej, 14 metara!
- Dok sam radio u vojsci, jednom sam parkirao "hamer" pred kućom. Sinovi oduševljeni, nisu verovali šta vide. Kad sam došao ovde, pričao sam im koliko tek sad ogroman kamion vozim. "Tata, tata, pa koliki je taj kamion?" - Ko naša kuća, rekao sam im. A naša kuća ima dva sprata - priča Saša dok prolazimo pored starijeg, maslinastozelenog kamiona, u kojem su neke crvene stolice. Koloritno usred rudnika.
- Vidi, dajc ko privezak - on će. Stajemo nasred puta. Istovar. Ravnjaju put. Za tili čas 241 tona sruči se na zemlju!
Veća proizvodnja
Rudnik je otvoren još pre 40 leta, a pre pet u RTB Bor dolazi kineski "Ziđin", te smo sada u "Srbija Ziđin koper". Kinezima pripada 63 odsto vlasništva, ostatak državi Srbiji. To je, kako nam veli Stamenković, bila prekretnica - sa 28 miliona tona godišnje proizvodnje ove godine stigli su na 82 miliona ukupnog materijala.
- Dosta mehanizacije su kupili - 43 kamiona, od toga četiri, a mi ih zovemo mali belazi, nosivosti 120-140 tona. Imamo i 20 velikih od 220 tona i šest "tereksa", nosivosti 240 tona, kao i 13 XCMG, koji nose 260 tona. Kupili su nam 19 najvećih kamiona. Dok oni nisu stigli, nismo imali dizel-opremu - priča.
A Nenad Đorđević, zamenik rukovodioca za elektromašinsko održavanje, čiji su posao radionica i mašine, tek je zadovoljan. Napravljene su dve nove radionice, jedna ima čak osam boksova za popravku dampera dimenzija 14 x 8 x 7 metara:
- Nosivost kamiona je 230 tona, s težinom od nekih 160-165 tona dolazimo do mašine za koju možemo da kažemo da je neka vrsta fabrike od skoro 400 tona. Motor ima dve i po hiljade konjskih snaga, a automobili, na primer, 100 do 200 i nešto konja ako su sportske varijante. Potrošnja goriva je 130 litara na sat, što je dve i po tone na dan! Sam kop dnevno troši oko 110 tona goriva, tj. 110.000 litara goriva. Trošimo i menjamo 25-30 tona ulja. To su impozantne brojke!
I jesu. A mi se penjemo na "vidikovac" na obodu kopa. U pogled na sve stane.
- Ova siva i nova žuta zgrada su nam primarne drobilice za rudu. Kroz prvu mesečno prebacimo 900.000-950.000 tona rude, a kroz novu između 1.100.000 i 1.200.000 tona. To je oko dva miliona tona rude koju dajemo mesečno. Ono tamo sve je flotacija iliti odvajanje bakra iz rude. Mesečno damo između 4.200 do 4.500 tona bakra, odakle ga vodimo na topljenje i dalju preradu - veli Stamenković i dodaje da odavde mesečno transportuju do milion i po tona jalovine do starog kopa Bora.
Miniranje kao zemljotres
Zadovoljan je i Hu Šaohua, rukovodilac "Velikog Krivelja". Došao je ovde još 2019, ali nakon godinu i po premešten je u Australiju, pa je posle dve i po godine ponovo došao na isto mesto u Srbiji.
- Za ove četiri i po godine prošli smo kroz ogromne promene. Kupili smo četiri velika bagera PC4, 19 velikih kamiona, kao i ostalu opremu. Izgradili smo nov pogon za preradu rude i unapredili postojeći. Zaposlili smo još 500 radnika i sad ih imamo 1.300, dok su ukupne investicije veće od 300 miliona dolara - kaže Šaohua pa dodaje:
- Vrlo sam srećan što radim u Srbiji. Imam poverenje i odličnu komunikaciju sa srpskim kolegama. Ostvarili smo zajedno veliki napredak.
A i nas dve, Zoka foto-reporterka i ja, srećne smo što nas zapade i vreme za miniranje. Čim je motorolom sve organizovao tamo s druge strane kopa, i to stojeći tik do nas, šef smene C krenu s odbrojavanjem 90 sekundi. I bum! Najpre kreće tamnocrveni oblak. Odranja se kop. Kao sa snimaka zemljotresa, kad tle kreće dole u domino efektu. A onda se pečurka širi, ide u visinu i postaje nekako prozračna, narandžasta... Neverovatan prizor. Tako blizu, a opet si tako daleko, na sigurnom...
Zadovoljstvo je bilo i dva puta ući u damper. Ali i težak posao. Oba puta gazim donju umesto gornje lestvice.
- Ti si neka koja uopšte ne poštuje pravila. Ne bi ti mogla raditi u rudniku - smeje se Ivan.
- Eeee, imam ja svoje rudnike. Evo već godinama...
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić