PODELE SU DUBOKO UKORENJENE U NAŠEM MENTALITETU, DVA SRBINA, TRI PARTIJE: Reditelj Milorad Milinković o novom filmu i kvizu Potera
Pre tačno dva veka rođen je knez Mihailo Obrenović, jedan je od najznačajnijih srpskih vladara, a njegovim ubistvom Srbija je stala, kaže za Kurir reditelj, scenarista i čuveni tragač u kvizu "Potera" Milorad Milinković povodom svog novog ostvarenja "Što se bore misli moje".
Film koji govori o ubistvu kneza, kao i događajima koji su neposredno prethodili samom tragičnom činu u Košutnjaku 1868. godine, s Draganom Mićanovićem u glavnoj ulozi, stiže u domaće bioskope naredne nedelje. U razgovoru za Kurir on se osvrće i na uspeh naših sportista, ali i govori zašto su Srbi i danas veoma podeljeni kao društvo, kao i pre jednog i po veka.
Nekako se vaše ime najviše veže za komedije "Mrtav ladan", "Čitulja za Eskobara" ili "Crni Gruja". Kako ste došli na ideju da snimite film o knezu Mihailu Obrenoviću, i to baš kao triler?
- Oduvek su me zanimale istorija i politički trileri, ali nisam imao prilike da ih radim. Nekako su se sada sklopile kockice. Protivnik sam toga da čovek radi jednu te istu stvar u kojoj je dobar ceo život, jer za to nema potrebe. Imam svašta još da kažem kao reditelj u raznim žanrovima.
Šta vam je bilo najinspirativnije u njegovom životu?
- Mnoge stvari. Da bi se shvatila njegova veličina, on je uspeo da istera tursku vojsku iz zemlje bez kapi krvi. I ukoliko ne računamo okupacije, strana čizma nije više bila na teritoriji Srbije. Godinu dana posle onog što je Mihailo napravio njega su ubili, a on je bio uveren da nijedan Srbin neće dići ruku na njega, pošto ih je posle toliko godina oslobodio ropstva i strane sile. Ipak, tu su se umešale druge sile. Film "Što se bore misli moje" nije prikaz Srbije u ono vreme, nego u svako. Nije lako biti mala zemlja okružena velikim silama, koja mora da gleda i da se bori svoje interese. Od toga ne možemo da pobegnemo ni danas.
U filmu gledamo sedam poslednjih dana njegovog života...
- Bilo mi je to zgodno za scenario. Sedam dana je lep period. Moglo je biti i pet i deset.
Kako ste kombinovali fikciju i istoriju?
- Držali smo se istorijski poznatih stvari, ali u ovoj priči ima gomila rupa. Nisu nikad mogli da dokažu ko stoji iza atentata, ali se i danas ne zna gde je bio tu noć od ubistva do jutra ministar i kasnije namesnik Milivoje Petrović Blaznavac. Postoje razne teorije.
Koliko je ta njegova ljubavna priča bila motor? Katarina se udala za Blaznavca.
- Razlog njegovog ubistva nema nikakve veze s tim što je hteo da se oženi svojom rođakom Katarinom Konstantinović, ali govori o njemu kao ličnosti. Njemu je to bilo veoma važno, jer bio veliki romantik. Njihovo velika razlika u godinama i srodstvo nisu bili toliko strašan problem za to vreme. Crkvi je najviše smetalo to što su bili bliski rođaci.
Knez Mihailo je bio političar ispred svog vremena. Da li bi danas takav vizionar dobrodošao Srbiji?
- U Srbiji bi danas dobrodošao neki vizionar kao što je knez Mihailo, ali i svakoj drugoj zemlji. Mislim da on nije ubijen da bismo krenuli nekim boljim smerom. Srbija se jednostavno zaustavila. Stvari koje je Mihailo hteo da uradi odložene su za 44 godine. Dakle, Balkanski ratovi i sve što su izveli Karađorđevići bili su suština Mihailove politike. Isterao je Turke bez krvi, što je u 19. veku, a i danas, bilo kao da ste pronašli struju.
Kako bi on rešio problem Kosova? Ukoliko uopšte postoji rešenje koje bi bilo najmanje loše po nas...
- Ne želim o tome da previše razmišljam. Ne bih da se bavim dnevnom politikom, to je toliko komplikovano pitanje, a ja sam ipak samo filmski reditelj. Problem Kosova treba da rešavaju ljudi mnogo stručniji od mene. Isto su trenera Jirgena Klopa pitali šta misli o koroni, a on je odgovorio: "Ljudi, ja sam fudbalski trener, nisam lekar, što mene to pitate." Nemam mišljenje jer se ne razumem u politiku i nisam političar. (smeh)
Podele u našem društvu su očite, a to se pokazalo i nedavno, tokom dočeka sportskih šampiona... U filmu insistirate na podelama između Karađorđevića i Obrenovića.
- Nisu samo Karađorđevići i Obrenovići. Jedan od ubica Kosta Radovanović bio je republikanac. I danas se kaže - dva Srbina, a tri partije. Podele su nešto što je duboko ukorenjeno u srpski mentalitet.
Volite i sport, kako ste doživeli uspeh košarkaša na Svetskom prvenstvu?
- Svaka čast tim momcima i naravno Svetislavu Pešiću. Svi su bili tužni što nismo uzeli zlato. Njima niko nije davao šansu da prođu grupu, a kamoli da uzmu medalju. Napravili su fantastičan rezultat.
A košarkaši Partizana?
- Isto veliki uspeh. Željko Obradović je moj omiljeni trener, i to javno priznajem!
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
Bonus video: