PUSTITE MI MAJKU, SVE ĆU VAM ISPRIČATI! Zvali su ga Đura Mutavi, ali on je zbog nje zadao SMRTONOSNI UDARAC zemunskom klanu
Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine, a u Srbiji je zavladao muk i neverica. Ubrzo je posle šoka, usledila opsežna akcija MUP "Sablja" u kojoj je privedeno na stotine osumnjičenih, pre svega pripadnici tzv. zemunskog klana za koje se sumnjalo da direktno stoje iza likvidacije premijera.
Jedan od uhapšenih, 30. marta 2003. godine, bio je i nekadašnji pripadnik zemunskog klana i svedok-saradnik u procesu za ubistvo premijera Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, koji je ujedno i jedini koji je i dalje među živima od kriminalaca koji su harali devedesetih godina.
Iako su ga zvali Mutavi pokazaće se da je upravo on taj koji je zadao smrtonosni udarac zemunskom klanu i to sve zbog svoje mame Iboljke, žene koja je prva u istoriji srpskog kriminala dobila titulu Big mame.
Devetnaest godina kasnije, na suđenju klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, pre par nedelja u domaćoj štampi ponovo se pojavio termin Big mama koji se ovog puta odnosio na majku brutalno likvidiranog Belivukovog egzekutora Ljubomira Lainovića, koja je na Skaju nosila upravo to ime!
Suvajdžića upecali kad je pošao na pecanje
Novosađanin Suvajdžić bio je jedna od važnih karika u kriminalnom lancu tadašnjeg zemunskog klana i njihovih vođa Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Uhapšen je tokom policijske akcije Sablja 30. marta 2003. godine u okolini Novog Sada, kada je, kako je saopštio tadašnji Biro za komunikacije Vlade Srbije "krenuo na pecanje".
Nekoliko dana ranije policija je privela i njegovu majku Iboljku Suvajdžić, a pretresom njihovih stanova i kuća nađeno je ukupno 15,9 kilograma heroina. Droga je pripadala zemunskoj bandi, a Đura Mutavi je bio zadužen za njenu distribuciju na području Vojvodine, pisale su Novosti 2003. godine na dan njegovog hapšenja.
Do tog dana Iboljka je bila samo siromašna starica iz Gagarinove ulice u "srpskoj Atini" koja je skromnu penziju dopunjavala prodajom jaja sa svog imanja. Slučaj Iboljke Suvajdžić, majke Đure Mutavog, predstavljao je novu ulogu žene u srpskom kriminalu - "požrtvovanu majku".
Iboljka Suvajdžić provela je neko vreme u zatvoru. Iboljka je zapravo činila sve da zaštiti svog sina. Tako je, zapravo, Đura Mutavi i pristao da svedoči u korist države. Njegov jedini uslov je bio - pustite mi majku i sve ću vam ispričati.
Policajci su obećanje, uprkos protivljenju nekih rukovodilaca "Sablje", ispunili. Iboljku su doveli u posetu sinu, oboje su se rasplakali, majka je puštena iz pritvora, a Đura se držao reči - kad je počeo da svedoči o načinu rada i zločinima "zemunaca" teško ga je bilo zaustaviti.
Tokom bekstva, kako je saopštio MUP, Milan Suvajdžić se koristio lažnim dokumentima izdatim na ime Zorana Ilića, Radenka Ilića, Boška Balaća, Draga Ćerketa, Dragana Obradovića, Darka Petrovića i Kojice Pavlice.
Činjenice ili urbane legende
U vreme Iboljkinog hapšenja u štampi su se pojavljivale dve priče - prva je bila da je otetom biznismenu Miroslavu Miškoviću navodno kuvala pasulj dok je zemunski klan za njega čekao otkup vredan 10 miliona nemačkih maraka.
Druga neverovatna crtica jeste da je navodno rekla da su joj "deca rekla da pričuva i da nema pojma šta je to" kad je policija našla silnu drogu u kući.
Sin i majka (uhapšena 21. marta na području Srema) iznajmljivali su i kupovali salaše koji su “Zemuncima” služili za držanje kidnapovanih ljudi.
U ovim privatnim zatvorima pored kidnapovanih ljudi u poslednjih nekoliko godina, držani su pritvoreni i podvrgavani stravičnim mučenjima i protivnici zemunske mafije.
Novosadska policija je 19. marta upala u stan Suvajdžića u Gagarinovoj ulici i pronašla 15,9 kilograma heroina. Droga je bila sakrivena u šipu, a kasnije je počelo da se odmotava klupko o kriminalnim aktivnostima porodice Suvajdžić.
Ubrzo, policija pronalazi jedan od salaša - zatvora u selu Banstol nadomak Inđije, a kao vlasnik vodila se Iboljka Suvajdžić. Na imanju je pronađena veća količina oružja (uglavnom automatske puške), maske, lisice, lanci kojima su vezani zatvorenici, kese koje su im stavljali na glavu, sekire, ukradene registarske tablice...
U kući Miladina Suvajdžića u Krčedinu, u Ulici Bore Kečića, policija je u specijalnim bunkerima pronašla i 5,4 kilograma heroina, veliku elektronsku vagu sa tragovima droge i okvir automatske puške sa 27 metaka. Heroin je bio upakovan u specijalne pakete težine 0,5 grama i izuzetno čist.
Ova kuća kupljena je pre godinu dana, a Iboljku su u selu znali kao Mariju. Iboljka Suvajdžić je, bežeći od policijske potere, 17. marta kupila i kuću u selu Putnici, nadomak Rume. Prilikom kupovine predstavila se kao Zorica Vesić. Kada su je uhapsili, policajci su kod nje našli lažna dokumenta, 37.340 dinara i 50 evra.
Mutavi sklonjen u Ameriku posle promene identiteta
Mafijaši pokajnici - Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi (55), svedok saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, i Nenad Šare zvani Škene, nekadašnji pripadnik JSO, zaštićeni svedok u procesu za ubistvo Ivana Stambolića, promenili su identitet i sklonjeni su u Ameriku.
Oni su čak promenili lični opis, a njihove adrese znaju samo tajne službe zemlje u kojoj se nalaze.
- Đuri Mutavom je data mogućnost da uđe u program zaštite pod drugim identitetom. Najpre je promenio ime u Mladen Đurić, ali njegovo pravo ime i adresu znaju samo njegova uža porodica i služba za zaštitu svedoka države u kojoj živi. Čak i naša služba malo zna o njemu. On i Škene su u državi koja ima ugovor sa Srbijom, jer i mi njihove mafijaše pokajnike držimo pod nekim drugim identitetom. Koliko sam čuo, negde su u Americi. Obično im se ponude velike zemlje poput Amerike, Kanade i Australije. Tamo nemaju stalnu zaštitu. Nešto su plaćeni i imaju posao. To je najbolja varijanta za njih. Nema ih nigde, ne postoje više - rekao je pre nekoliko godina za Alo,a preneo Blic, izvor koji je učestvovao u istragama za ubistvo premijera Đinđića.
Đura Mutavi se poslednji put u javnosti pojavio 2016. na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije. Svedok saradnik o kome se najmanje zna je Nenad Šare, nekadašnji pripadnik knindži i JSO, koji je radio kao šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije.
Škene je ostao upamćen po snimku sa Fruške gore, gde je 29. marta 2003. u jeku akcije „Sablja“ policiji pokazao gde je zakopano telo ubijenog Stambolića.
Ono što je sumnjivo jeste to da je na lice mesta dovedena nepoznata osoba, koja je na uviđaju insistirala na tome da joj ne skidaju fantomku, pod izgovorom da se plaši za bezbednost porodice, supruge i dece.
Činjenica je da Škene u tom trenutku nije imao decu i da su on i supruga do tada bezuspešno pokušavali da dobiju potomstvo. Interesantno je i to da nije hteo da odgovara na određena pitanja, između ostalog na pitanje istražnog sudije o identitetu tri osobe koje su ubile i zakopale Ivana Stambolića!
Posle Fruške gore, Škene se u ulozi svedoka saradnika pojavio samo još na suđenju za ubistvo Stambolića, gde je svedočio iza zatvorenih vrata.
Kurir.rs