Reditelj Lordan Zafranović, koji u Beogradu završava montažu filma "Zlatni rez 42" i serije "Djeca Kozare", izjavio je za Politiku da će anatomija ljudskog zla u Jasenovcu zauvek ostati ista, a da su ustaški zločini zlo koje je neponovljivo.
"Nikada nećete ni pomisliti da može biti nešto iznad onoga što smo napravili. Da ovo zlo može biti i veće nego što možete da sanjate. U filmu "Zlatni rez 42" smo išli na maksimum i ništa više od toga ne može da se napravi o zlu", rekao je Zafranović.
On je naveo da se bavi temom iz 1942. godine, ali da ceo film nagoveštava zlo koje se dešava "i danas, i uvek".
"Film 'Zlatni rez 42' bavi se kako su rasni zakoni u NDH doneli mogućnost običnom čovjeku da ubija bez straha od kazne. Ovaj film je fasciniran tim zlom i ja na tome insistiram. Želim to, kada film i serija se prikazuju, ljudi misle da li u njihovoj sredini ima takvih ljudi koji su skriveni i koji se otkrivaju u koordinatama koje su misteriozne“, rekao je Zafranović.
On je dodao da u okviru igranog filma postoje i delovi dokumentarnog.
"Verujte, jer je zaista tako bilo. Imamo dokumentarni snimak Maksa Luburuća kako se penje na stražarnicu. Došao je i napravio masakr velikim mitraljezom. Tek je stigao voz i dok su logoraši odlazili pucali su po njima i to je radio kao likvidaciju senki, jer su logoraši kao senke izlazili iz vagona“, rekao je Zafranović za Politiku.
Reditelj je istakao da je film rađen na osnovu dokumentacije koju istražuje 40 godina.
"Ceo film se odvija između zemlje koja je puna leševa i neba. Film zapravo putuje između zemlje i neba, uz strašne udarce. Ne znam da li će gledaoci to izdržati", rekao je Zafranović. .
On je naveo da montaža filma mora da bude završena do marta sledeće godine, do kada će biti i selekcija filmova za Kanski festival.
"Film će verovatno biti jači, jer će biti na velikom platnu, a serijal će biti širi i sveobuhvatniji“, rekao je Zafranović.
Film je rađen po scenariju Arsena Diklića, ali je Zafranović pre dve godine napravio, kako kaže, potpuno novu verziju scenarija koja je ažurirala temu zla i bavila se zlom koja je autentična i savremena.
"Diklić je bio i ostao jedan od najboljih scenarista u Jugoslaviji. To je izuzetno emotivan scenario, ali je od tada prošlo skoro 40 godina, pa sam napravio određene intervencije", rekao je Zafranović.
Prema njegovim rečima, novac za snimanje filma dobio je od Filmskog centra Srbije, a za sredstva se obratio i hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, ali nije dobio nikakav odgovor.
U filmu igraju glumci iz Srbije i Hrvatske - Anica Dobra, Milan Marić, Irfan i Pavle Mensur, Aleksej Bjelogrlić, Rene Bitorajac, Leon Lučev, Milivoje Beader, Jana Hegedušić, Slobodan Milovanović, a kako navodi Politika, neki od velikih hrvatskih glumaca odbili su Zafranovića jer su se plašili da glume u ovom filmu.
Zafranović je najavio da sprema i svoj dugonajavljivani film "Karuzo".
"S Robertom Beninjem snimam svoj novi film. Igraće Karuza. Već je pristao", rekao je reditelj.
Hrvatski reditelj najavio je još pre gotovo dve deceniji da snima film pod nazivom "Karuzo", u čijem je središtu jedan od najvećih tenora svih vremena Enriko Karuzo. Radnja filma smeštena je u period izmedju dva svetska rata i odvija se u Splitu. Okosnica priče je organizovanje putovanja Enrika Karuza (1873 - 1921) u Njujork, na nastup u "Metropolitenu".
Kurir.rs/ Srna, Politika
Bonus video: