Tokom svoje skoro hiljadu godina duge istorije uspona i padova, srpska zajednica je negovala, a mnoge običaje i zadržala, kao uspomenu na svoju burnu prošlost i kulturno nasleđe Slovena, koje danas živi u skladnoj simbiozi sa hrišćanskom tradicijom.
Tradicija i običaji srpskog naroda su verovatno najpresudniji faktor koji je uticao na stvaranje i očuvanje kolektivnog identiteta zajednice.
Šarenolika srpska kultura već dugi niz godina privlači veliko interesovanje stranaca, kojima je posebno drago kada prisustvuju važnim svečanostima kod nas, kao što su venčanja, slave ili krštenja, jer se upravo tada susreću sa najzanimljivijim običajima našeg naroda.
Srpski običaji za slavu
Običaji srpskog naroda vezani za krsnu slavu su najpoštovaniji običaji jer se njima slavi život i žrtva nekog sveca, koji se obično smatra zaštitnikom kuće i cele porodice. Njemu u čast, pali se bogato ukrašena, slavska sveća, koja zauzima centralno mesto na svečanoj trpezi i ostaje zapaljena sve do sumraka.
Običaji u Srbiji vezani za poštovanje crkve i hrišćanskih običaja veoma su rasprostranjeni i igraju veliku ulogu u životu svakog verujućeg Srbina. Do sveće, na trpezu se postavlja i slavski kolač – hleb, koji treba da simboliše prinos žrtve kućnom svecu.
Običaji u Srbiji nalažu da, po dolasku na slavu, domaćin treba srdačno da dočeka gosta već na ulaznim vratima, dok se domaćica priprema da pred njega iznese posluženje.
Prvo posluženje na slavi
Posebno zanimljivi običaji za strance su oni kojima srpski domaćini iskazuju svoju gostoljubivost. Naročito se raduju ako se u nečijem domu zadese u vreme slave, jer tada sve poprima mnogo svečaniji ton i vlada još toplija atmosfera.
Pred goste se obično iznosi voda i slatko o različitih voćki, a u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj posluženja pogačom i solju. Žito i vino su takođe veoma zastupljen oblik posluženja za doček na slavu.
Ukazivanje časti postavljanjem na vrh stola
Nemoguće je ne osetiti se počastvovano kada vas domaćin, kao novog gosta ili istaknutijeg člana porodice stavi da sedite na čelu stola. Na čelo stola se obično postavlja najstariji član porodice, kum ili zet, ali prilika za ukazivanje počasti stranom gostu nikada ne bude propuštena.
Slavi se uz hektolitre rakije
Rakija je jedan od simbola naše zemlje, ali i sastavni deo svake proslave, kako u kući svakog Srbina, tako i na bilo kojoj proslavi ili izlasku sa prijateljima. Iako su stranci mahom oduševljeni običajem ispijanja rakije pre i posle jela, retko ko uspe da isprati domaćine u brojanju praznih čašica.
Strani turisti rakiju obično opisuju kao veoma snažno piće, izrazito voćnog ukusa, koje se pretvara u vatru kada ga progutate. Ipak, iako je se ljudi plaše, niko nikada ne odbija čašu ove tradicionalne žestine domaćinu, što bi se čak smatralo nepristojnim, naročito ako je domaća izrada u pitanju.
Pečenje je glavno jelo
Osnovno i glavno jelo na svakoj proslavi je – pečenje. Pečenje se najčešće sprema od prasetine ili jagnjetine, i predstavlja specijalitet ovog podneblja, a načinom pripreme, pečenjem, pa čak i serviranjem (u celosti, i sa jabukom) stranci su neretko začuđeni, iako niko od njih ne može da spori ukus mesa.
(Kurir.rs/putujsigurno.rs/Anica Petković)
Bonus video: