LETOVI SU NAM KASNILI TRI IPO SATA, MANČESTER NA KRAJU SVETA: Miš trči na aerodromu u Frankfurtu, a Evropa nije što je bila
Izveštač Kurira iz Mančestera - Aleksandar Radonić
Pravo putešestvije i kilometarsku avanturu po Zapadnoj Evropi doživeli su srpski novinari koji su krenuli da rade utakmicu prvog kola Lige šampiona između Mančester sitija i Crvene zvezde.
Problemi su počeli još u popodnevnim časovima na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" kada smo se suočili sa činjenicom da će let jedne renomirane kompanije kasniti. Naoružali smo se strpljenjem, jer ništa drugo nismo mogli. Umesto u 13.25 poleteli smo sat vremena kasnije, a onda u Frankfurtu novi šok. Iako smo mislili da ćemo trčati po jednom od najvećih aerodroma u Evropi, kako bismo uhvatili let za Mančester, desilo se sasvim suprotno.
Na aerodromskoj pisti srpske novinare,kao i ljude iz obezbeđenja FK Crvena zvezda sačekala su dva stjuarta i autobus, pa smo imali direktan transfer na gejtove koji nas direktno vode na let za Mančester.
Silno smo se obradovali, pomislili smo da sve stižemo i da ćemo doći na konferenciju, a onda i odgledati 15 minuta treninga, shodno pravilniku UEFA. Ali, avaj...
Avion za Mančester koji je trebalo da poleti iz Frankfurta po planu u 16.40 sati digao se sa piste tačno u 18.25 sati. Pet minuta pre toga zabrujali su motori Eirbasa A322-100, nekada renomirane kompanije, na opšte oduševljenje putnika. Bez obzira na euforiju većine, mi smo bili smrknuti. Sad smo o definitivno bili sigurno da kasnimo, da umesto u Mančester, putujemo na kraj sveta. Zbog velike gužve, avion je iznad Mančestera kružio 15 minuta, a pilot je molio putnike za strpljenje.
A, kada smo sleteli u Mančester, sačekalo nas je klasično, muljevito i oblačno, onako tipično vreme za Englesku. Jaka kiša i svega 15 stepeni. Osetili smo na svojoj koži da u Zapadnoj Evropi, što se tiče aviosaobraćaja, nisu više iste stvari kao ranije. Makar u onom kontinentalnom delu. Nema više preciznosti, tačnosti, perfekcije, pedantnosti... Bili smo u šoku, kada smo videli miša kako trči između stolica za putnike na aerodromu u Frankfurtu. Ostali smo zbunjeni na činjenicu da letovi ozbiljno kasne, da je posluga u avionima više nego skromna, da se naplaćuje sve sem vode "Aqua d Or" od 0,3 litra, da je obrok povrća sa piletinom od 340 grama čak 10,90 evra, da je mnogo problema, da je od nekih moćnih avio kompanija ostalo samo ime i ništa više...
Ali, to je neka druga tema, samo ju je valjalo notirati, da se ne zaboravi. I tako su desetorica srpskih novinara propustili sve ono zbog čega su i krenuli u Mančester. Makar taj prvi dan, jer nas sutra čeka utakmica. Niti smo stigli na čuveni stadion "Etihad", niti smo poslali izveštaj sa konferencije, a kamoli reportažu i video materijal sa treninga. Nismo videli, ni osetili atmosferu unutar ekipe Crvene zvezde, posle šokantnog poraza od Čukaričkog, drugog u prvenstvu, nakon Voždovca.
Žao nam je što makar nismo videli osmehe, ili zabrinuta lica fudbalera. Neki gaf Gelora Kange, dosetku Miloša Degeneka ili Aleksandra Dragovića, ozbiljno i nenasmejano lice trenera Baraka Bahara.
Ali, sutra je novi dan. Zvezda igra protiv šampiona Evrope. Okreni, obrni, nema šta da izgubi, a može mnogo da dobije.
Kurir sport