Džozefin Mirtl Korbin rođena je 1868. u okrugu Linkoln (Tenesi), s genetskim poremećajem nazvanim "dipigus": imala je dve karlice, dva para nogu i dva polna organa.
Taj retki, urođeni defekt zvan polmelia, što znači da rođena sa dodatnim udovima, u njenom slučaju imala je četiri noge - dve normalne i dve manje koje su rasle iz bokova. Takođe je imala dva seta reproduktivnih organa i dve karlice. Zbog ove retke pojave, ona je verovatno jedna od nekolicine osoba u istoriji koja se smatra čudima.
Džozefin, koja se u Americi bavila i glumom, rođena je 1868. godine kao izuzetan medicinski raritet. Do ovog neobičnog fenomena došlo je zbog razdvajanja osovine njenog tela tokom razvoja, što je rezultiralo pojavom dve odvojene karlice. Neverovatno je to da su njene manje noge bile su uparene sa jednom od njenih spoljnih nogu. Mogla je da pomera unutrašnje noge, ali bile su preslabe da bi hodala.
Kada se rodila bila je malo teža od prosječnog deteta, a porođaj je minimalno zakomplikovala činjenica da je bila okrenuta na bok, pa su lekari morali kratko da intervenišu.
Uprkos tome beba je bila jaka i bucmasta. Rasla je normalnim tempom, dojila i napredovala. Jedina "mala" razlika koja je nju činila drugačijom jeste činjenica da je imala - četiri noge.
Noge sa spoljnih strana bile su one jake i "normalne", na njima je hodala, dok je unutrašnji par bio kao manja, tanja i kraća verzija pravih nogu. Doktori su, ne znajući još za pravu dijagnozu, svašta nagađali.
Jedan od razloga deformacije koje su naveli jeste i 10 godina razlike između roditelja. Otac Vilijam je, naime, imao 25, a majka Nensi 34 godine. Drugo, doktori su primetili kako je par neobično ličio jedno na drugo. Oboje su bili crvenokosi, s plavim očima i vrlo svetle kože.
Toliko su ličili da su morali da napominju kako nisu u srodstvu. Pored Džozefin, njih dvoje imali su sedmoro "normalne" dece. Kasnije se ispostavilo kako je rođena s dijagnozom imena "dipigus". Rezultat toga je da je rođena i sa dve karlice, jedna do druge.
Sa svakom je imala i set nogu. Prema medicinskim dosijeima i dnevnicima koje je pisao njen doktor, ona je mogla da hoda unutrašnjim nogama, iako nisu bile dovoljno jake da na njima hoda što je bilo i potpuno nevažno jer ionako nisu bile dovoljno dugačke da dodirnu tlo.
Godine 1882. kada je imala 13 godina, počela je da nastupa pod nazivom "Četveronožna devojčica iz Teksasa". To se sve izdogađalo nakon što je znatiželjnim susedima počela da naplaćuje da gledaju njene noge, pa je ocu sinulo da je to idealan način kako da zaradi.
Postala je neverovatno popularna, i vrlo je skoro počela da odlazi na mini turneje. Posećivala je male gradove i mestašca i nastupala za publiku. Zarađivala je oko 450 dolara nedeljno.
Onda se u priču upleo poznati biznismen, filantrop i političar P.T. Barnum koji ju je uvrstio u svoju "flotu" čudaka i neobičnih ljudi. Četiri godine je radila za Barnuma, i čak je inspirisala i druge cirkuse da devojčicama stavljaju lažne noge jer se, radi ugovora, nisu mogli dočepati nje.
Sa samo 18 godina se povukla iz biznisa. Upoznala je doktora i ludo se zaljubila. Sa 19, već je bila u braku. Godinu dana kasnije, 1887. godine, otkrila je kako je trudna. Prvo se žalila na bolove, temperaturu, glavobolju i nedostatak apetita. Uprkos jedinstvenoj anatomiji, doktori su bili uvereni da može izneti trudnoću.
U prvom pokušaju stvari su pošle po zlu, i nakon prvog tromesečja morala je da abortira, jer se ona teško razbolela. Uprkos tome, kasnije je rodila sedmoro dece, od kojih je pet preživelo detinjstvo - 4 ćerke i sin.
Njen život je bio relativno normalan, iako je često spominjana u medicinskoj literaturi. Ona je tiho i povučeno živela u svom domu u Teksasu.
Tako je sve dok njihovo peto dete nije odraslo, a na kraju je Mirtl odlučila da se vrati u 'šoubiznis' i zarađivala je čak 450 dolara nedeljeno.
Preminula je 1928. godine, nakon upale kože uzrokovane streptokokom. Iako bi danas to antibiotici bez problema rešili, tada je to bila ozbiljna dijagnoza.
Sahranjena je, a njeno je grobno mesto zaliveno cementom. Članovi porodice stajali su nad grobom u smenama dok se cement nije skroz osušio. Bilo je to kako nikome ne bi palo na pamet da ekshumira njeno telo, posebno s obzirom da je mnogo doktora ponudilo veliki novac za telo "četvoronožne devojčice iz Teksasa".
(Kurir.rs/Express.hr)
Bonus video: