Kompanija Neuralink u vlasništvu milijardera Ilona Maska saopštila je da je dobila odobrenje nezavisnog tela za početak regrutacije pacijenata za prve eksperimente ugrađivanja čipova u mozak, piše Gardijan.
Kompanija je navela da traži ljude sa paralizom za testiranje uređaja tokom narednih šest godina.
Neuralink je jedna od nekoliko kompanija koja radi na razvoju veze između mozga i kompjutera koja bi omogućila prikupljanje i analizu moždanih signala.
Ipak, bombastična promocija koju sprovodi milijarder uključuje i obećanja da će ova veza mozga i kompjutera pomoći ljudima u trci sa veštačkom inteligencijom, pa nailazi na skepsu. Osim toga, te najave su dovele do postavljanja mnogih etičkih pitanja o njegovom radu od strane neuronaučnika i drugih stručnjaka.
Američka Administracija za hranu i lekove (FDA) prošle godine je odbacila zahtev Neuralinka da započne testiranje čipa na ljudima, ali je u maju dozvoljeno da započnu kliničke studije.
Neuralink je saopštio da traži pacijente sa kvadriplegijom zbog povrede kičmenog stuba ili amiotrofične lateralne skleroze.
- Srećni smo da objavimo da smo dobili odobrenje za nezavisno testiranje i da naša prva bolnička lokacija započne regrutaciju za prva ljudska klinička testiranja. Studija nazvana PRIME, što je skraćenica za "precizni robotski implantiran interfejs za povezivanje mozga i kompjutera", revolucionarno je medicinsko testiranje našeg bežičnog sistema za povezivanje implantata i hirurškog robota i procenjivanje funkcionalnosti našeg interfejsa koji bi omogućio ljudima sa paralizom da kontrolišu spoljne uređaje svojim mislima - navodi se u saopštenju kompanije Neuralink:
- Tokom studije robot će biti korišćen da hirurški postavi implantat u oblast mozga koja kontroliše pokrete i namere. Kada bude postavljen, čip će biti kozmetički nevidljiv, a namera je da snima i šalje moždane signale aplikaciji koja dekodira namere pokreta. Inicijalni cilj je da naš interfejs omogući ljudima da kontrolišu kompjuterski miš ili tastaturu korišćenjem misli.
Testovi koje je ova kompanija sprovodila nad životinjama bili su žestoko kritikovani, a bivši zaposleni su tvrdili da su životinje mučene, pisao je Rojters.
Te tvrdnje su pokrenule nekoliko istraga. Ukoliko uređaj bude proglašen sigurnim za ljude, piše Gardijan, biće potrebne decenije pre nego što ga budu dobili pacijenti van ove kliničke studije.
Kurir/Informer