SVEČANI PRENOS MOŠTIJU SVETOG VARNAVE HVOSTANSKOG U LAĆARKU: Više od 2.000 ljudi dočekalo sveca, od čega je NAJVIŠE OMLADINE
Pon, 25.09.2023. 14:11h
Printscreen, Kurir Televizija
Deo moštiju Svetog Varnave Hvostanskog sada se nalazi u Hramu Svetog Arhangela Gavrila u najvećem selu u Srbiji, u Laćarku.
Upriličen je svečani prenos moštiju iz Beočina, uz blagoslove vladike sremskog Vasilija, koji je predvodio litiju ulicama.
Okupio se veliki broj vernika, koji je prisustvovao ovom činu i kulturno umetničkom programu.
Ko je bio sveti Varnava Hvostanski?
foto: Wikipedia
Kao episkop, sveti Varnava Hvostanski bio je cenjen i poštovan i među pripadnicima drugih veroispovesti, ne samo pravoslavnih. Njegova sudbina je bila tragična, stradao je pod sumnjivim i nerazjašnjenim okolnostima nakon višegodišnjeg mučenja u komunističkim kazamatima.
This browser does not support the video element.
02:28
PRENOS MOŠTIJU SVETOG VARNAVE HVOSTANSKOG Izvor: Kurir TV
U nedavnom svečanom događaju u Laćaraku, pravoslavni vernici su dočekali poseban trenutak - prenos dela moštiju svetog Varnave Hvostanskog u lokalnu crkvu. Ova svečanost je izazvala veliko uzbuđenje među prisutnima, a događaj je obeležen izjavama vernika i sveštenstva.
Rođen je 31. januara 1914. godine u Geri, Indijana (Sjedinjene Američke Države). U Americi je živeo do svoje osme godine kada je, po završetku drugog razreda osnovne škole, zajedno sa roditeljima došao u Sarajevo gde je nastavio svoje školovanje i, sa odličnim uspehom, završio osnovnu školu i gimnaziju sa višim tečajnim ispitom. Zatim je, zajedno sa ocem, otišao u Ohrid kod svetog vladike Nikolaja (Velimirovića) da zatraži blagoslov za upis na Bogoslovski fakultet u Beogradu. Inače, otac episkopa Varnave, Atanasije je, po svedočenju vladike Nikolaja, aktivno učestvovao u srpskom verskom bogomoljačkom pokretu i materijalno podržavao putovanja njihovih propovednika.
foto: Printscreen/Facebook
Posle kraćeg razgovora i dobijenog blagoslova, Atanasije je upoznao episkopa Nikolaja i sa sinovljevom željom da postane monah. Vladika se ovome obradovao i rekao: -Za sada neka ide i studira, a ja ću se moliti Gospodu da mu ispuni i drugu želju. Tako se Vojislav upisao na Bogoslovski fakultet Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu, sa željom da svoj život celokupnom svojom ličnošću posveti Bogu.
Jedan od prisutnih je rekao:
- Ništa, hvala Bogu, mi smo ponosni, evo, selo donosi mošti prvi put od svetitelja, nešto će ostati ovde u crkvi.
S obzirom na bogatu istoriju sela i crkve koja datira iz 1700-ih godina, vernici ističu da su ovom svečanošću postali deo nečega što do sada nisu imali priliku doživeti.
Ovaj događaj je od izuzetnog značaja za lokalnu crkvu i celo područje. Kao što je jedan od prisutnih istakao:
- To je veliki događaj, zato što mi kao selo, odnosno pravoslavna crkva, mislim, da ćemo biti jedina u Sremskom okrugu, ako ne i šire, koja će imati mošti svetitelja.
Svečanosti su prisustvovali i brojni mladi ljudi, a organizacija prenosa moštiju je poverena verujućoj omladini iz Laćarka. Očekivano, u Laćarku se okupio veliki broj vernika kako bi dočekali ovo posebno blago. Procenjuje se da je na događaju bilo oko 2000 ljudi.
Litija koja je pratila prenos moštiju prolazila je kroz centralne ulice Laćarka, koje su bile prepune prisutnih vernika. Vladika Sremski Vasilije i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve Sremske Mitrovice predvodili su ovaj svečani trenutak. Vernici su se radovali dolasku svetiteljevih moštiju, slaveći svetog Varnavu i moleći se pred njegovim svetim moštima za snagu, prosvetljenje i božanske blagoslove.
Godine 1948. komunistički sud u Sarajevu ga je osudio na na deset godina teške robije zbog “zločina izdaje, slabljenja ekonomske i vojne moći naše zemlje, pomaganja terorističkih bandi, vršenja neprijateljske propagande i vršenja špijunaže u korist anglo-amerikanaca”, kako je navedeno u presudi Okružnog suda u Sarajevu od 1. marta 1948. godine. Stavljeno mu je na teret i to što je svoju sestru Dobrilu naučio engleski “kako bi mogla da dočeka anglo-amerikance”, kako su naveli komunisti. Krivično delo špijunaže mu je montirano, a sastojalo se u “krivici” episkopa Varnave što je u svoju kuću primio šofera UNRR-e koji je dovezao humanitarnu pomoć u Sarajevo.
Zatvorsku kaznu je izdržavao u zeničkoj robijašnici. Svo vreme je bio u najstrožoj izolaciji, u mračnoj i vlažnoj ćeliji zloglasne zgrade 3/A. Komunisti su ga odmah ošišali i obrijali. Odredili su ga da izučava bravarski zanat jer su znali da je slabe fizičke snage i krhkog zdravlja. Mučili su ga glađu, žeđu i samoćom kako bi ga slomili, ali episkop Varnava je ostao veran svome opredeljenju za Bogočoveka Hrista i svoj srpski pravoverni narod. Episkop Varnava je imao specifičan odgovor na sva mučenja i poniženja koja je u zatvoru trpeo. Svakoga dana, nedeljom i praznikom, pevao je tropare i crkvene pesme što je tamničare ljudskih tela i duša dovodilo do ludila i posle čega su ga još više i još strašnije kažnjavali.
Ovaj događaj je retka prilika za jednu seosku crkvu da čuva mošti svetitelja. Vernici su istakli da je ovo važan dan za njihovo selo i da su ponosni što će moći stalno da imaju mošti svetog Varnave Hvostanskog u svojoj crkvi.