Pre 15 godina njen otac Dragan vozio je bicikl putem kojim je srpska vojska prošla u Velikom ratu i stigao do Krfa. Anđelka Vasić tada je bila desetogodišnjakinja, ali je poželela da na sličan način i ona oda počast slavnim precima, a imala je i dodatni motiv jer je njen pradeda Svetozar bio "solunac".
Nedavno je dečji san pretvorila u javu i na dva točka stigla do Soluna, tačnije do Zejtinlika, srpskog vojničkog groblja u tom grčkom gradu. Oko 900 kilometara od Loznice do Soluna prevalila je za osam dana, a na taj, nimalo lak put, ova dvadesetpetogodišnjakinja krenula je sama.
- Uz oca biciklistu zavolela sam takav način putovanja. On je na biciklu stigao do Svete gore, Krfa, Istanbula i rumunskog grada Jaši gde su mošti Sv. Petke. Za ovakav put sam imala iskustva jer sam biciklom stigla do Jadranskog primorja pre sedam godina, a 2017. do planine Rile, u Bugarskoj, i popela se i na najviši vrh Balkana, Musalu. Na oba putovanja išla sam sa ocem, a sada sam do Soluna krenula sama. Želela sam da tako odam počast onima koji su se borili u Prvom svetskom ratu, a među njima je i moj pradeda Svetozar – priča Anđelka, inače, apsolvent medicine.
Putovanje je rešila da iskoristi kako bi što bolje upoznala svoju zemlju, ali i komšije, pa je posetila Kragujevac i spomen-park Šumarice, Niš, Leskovac, Kruševac, Vranje, a posle četiri dana prvi put je kročila na tlo Severne Makedonije.
- Uverila sam se da se odlično razumemo sa Makedoncima pa sam govorila srpski sve do Grčke. Obišla sam njihovu prestonicu Skoplje, a u tamošnjem hostelu imala zanimljiv susret sa više stranaca. Među njima je bila i jedna Novozelanđanka koja sama putuje duže od godinu dana. Putovanje je proteklo glatko, a jedini problem imala sam na deonici do Velesa kada mi je prednja unutrašnja guma pucala dva puta. Biciklistička solidarnost se pokazala na delu pa mi je pomogao kolega Makedonac. Stigla sam do Prilepa, prenoćila kod domaćina Hristijana, a on je pomogao da nađem vulkanizera koji nije hteo da naplati popravku kada je čuo da sam iz Srbije – priča Lozničanka.
Na putovanju je posetila i Kajmakčalan. Nije bilo moguće popeti se sa natovarenim biciklom na sam vrh, ali je videla tragove rovova koji svedoče o borbama na tom mestu sa kojeg je ponela četiri kamenčića. Po jedan za svako od četvoro Svetozarevih praunuka kao uspomenu sa mesta gde je on vojevao.
- Poslednjeg dana puta stigla sam do Zejtinlika, kapije na kojoj piše - Srpsko vojničko groblje. Tu sam upoznala Krstimira Copasa, novog čuvara, naslednika legendarnog deda Đorđa Mihailovića. Na Zejtinliku je neka posebna tišina i na tom mestu je osećaj neverovatan. Iza mene je putovanje koje ću uvek pamtiti, srce mi je puno, presrećna sam što sam ispunila cilj i našim slavnim precima odala počast – kaže devojka koja već planira novo putovanje.
Želja joj je da sa ocem na biciklima, naredne godine, stigne do Švajcarske što bi po kilometraži bila njena najzahtevnija vožnja. Pošto što zacrta ostvari, nema sumnje da će dogodine iza sebe ostavljati kilometre hitajući ka švajcarskim drumova.
Kurir.rs/T.I.