Jače zračenje Sunca, češće erupcije vulkana i tektonski procesi pretvoriće novi superkontinent na Zemlji u skoro nenastanjivu zonu za 250 miliona godina.
Vrućina bez presedana najverovatnije će dovesti do sledećeg masovnog izumiranja – skoro svi sisari nestaće za nekih 250 miliona godina, upozorili su naučnici Univerziteta u Bristolu.
Oni su u naučnom časopisu Nature Geoscience predstavili prvi klimatski model daleke budućnosti koji je napravio superkompjuter, a koji demonstrira šta će se dogoditi kada se svi svetski kontinenti u jednom trenutku spoje u vreo, suv i uglavnom nenaseljiv superkontinent, prenosi Phys.org.
Otkrića projektuju da će visoke temperature biti još veće jer Sunce postaje sjajnije, emituje više energije i zagreva Zemlju. Tektonski procesi, koji se dešavaju u Zemljinoj kori i vode ka nastanku superkontinenta takođe će dovesti do mnogo češćih vulkanskih erupcija koje će ispuštati velike količine ugljen-dioksida u atmosferu, što će dodatno zagrevati planetu.
Sisari, uključujući i ljude, u prošlosti su preživljavali zahvaljujući sposobnosti da se prilagode vremenskim ekstremima, posebno adaptacijama poput krzna ili hibernacije na hladnoći, kao i sa kratkim periodima hibernacije po visokim temperaturama.
Dok su sisari evoluirali tako da smanje temperaturu na granicu kako bi preživeli, tolerancija visokih temperatura je generalno ostala konstantna. Zbog toga je dugotrajnu izloženost vrućinama mnogo teže izdržati i mogla bi da se pokaže neizdrživom.
- Novi superkontinent stvorio bi trostruku opasnost – spajanje kontinenata, vrelije sunce i više ugljen-dioksida u atmosferi drastično bi podigli temperaturu na celoj planeti. Rezultat bi bilo okruženje u kome ne bi bilo izvora hrane i vode za sisare. Temperature bi bile između 40 i 50 stepeni, a dnevni ekstremi bili bi još viši. Uz to, nivo vlage u vazduhu bio bi ono što bi nam zapečatilo sudbinu. Ljudi i mnoge druge vrste izumrli bi zbog nemogućnosti da ohlade svoja tela znojem – rekao je dr Aleksander Farnsvort, istraživač sa Univerziteta u Bristolu.
Iako su klimatske promene do kojih je dovelo delovanje čoveka sve veći problem i dovode do velike smrtnosti u pojedinim regionima, istraživanja pokazuju da će planeta biti uglavnom naseljiva sve do velikih seizmičkih promena u dalekoj budućnosti. Ali kada se formira superkontinent otkrića pokazuju da će svega između 8 i 16 odsto zemlje biti naseljivo za sisare.
- Od ključne je važnosti da ne izgubimo iz vida trenutnu klimatsku krizu, koja je rezultat emisija štetnih gasova. Iako mi predviđamo da će planeta biti nenaseljiva za 250 miliona godina, danas imamo ekstremne vrućine veoma štetne po ljudsko zdravlje. Zbog toga je ključno da drastično smanjimo zagađenje što je pre moguće – rekla je dr Junis Lo, istraživačica sa Univerziteta u Bristolu.
Tim naučnika je koristio klimatske modele, simulaciju temperature, vetrova, kiše i trendove vlažnosti za superkontinent, koji bi trebalo da nastane za 250 miliona godina. Za procenu nivoa ugljen-dioksida u vazduhu koristili su modele kretanja tektonskih ploča, okeansku hemiju i biologiju.
(Kurir.rs/Telegraf Nauka)