Ako je neko bio zgrožen što je opozicija koja sebe naziva građanskom zloupotrebila pogibiju Srba u Banjskoj u jeftine političke svrhe, zaboravio je šta se dešavalo u danima posle užasa 3. maja u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima.
Da bi napali predsednika Srbije, tada su besramno iskoristili nezapamćena masovna ubistva, a sada - udar na državu, najteži od 2004. godine. Prethodnih godina Kosovo nije bilo u fokusu njihove pažnje. Blokirali su puteve, šetali beogradskim bulevarima, natapali čukljeve u bazenčićima pred Skupštinom... zbog frekvencija za Šolakove televizije, ali im Srbi južno od Raške i Merdara, izloženi svakodnevnoj diskriminaciji i represiji, nisu padali na pamet.
Osim sebičnosti i zagledanosti u sopstveni pupak i Šolakov džep, razlog za to je bio i kukavičluk. Naime, svako zauzimanje stava o Kosovu značilo bi zameranje ili moćnim pokroviteljima u svetu, ili narodu u Srbiji, a oni računaju i na podršku prvih i na glasove drugih. Istina, ovo samo kad je otvoreno izjašnjavanje o Kosovu. Zakulisno, i te kako su pružali podršku albanskim lobistima iz sveta i njihovim projektima kao što su bili plaćeni tekstovi u stranoj štampi. Tako je, na primer, svaka izjava američkog senatora Boba Menendeza plasirana kao svetska ekskluziva u Novoj, Danasu i na N1 i prihvatana u opozicionim krugovima kao objava s nebesa. To što je ovih dana Menendez u SAD optužen za korupciju i trgovinu uticajem i što mu preti zaplena celokupne imovine nimalo ih nije potreslo.
Sačekaće da Priština izabere drugog... I nastavili bi ćutanje o Kosovu, sve u nadi da će sadašnja vlast u Srbiji na tom problemu ovako ili onako "slomiti vrat", da im se nije učinilo da je tragedija u Banjskoj tu vlast zaljuljala toliko da čak i oni mogu da je obore. Dragan Đilas, Miki Aleksić, Srđan Milivojević, a pridružio im se zdesna i Miloš Jovanović, unisono su zapevali: Kriva je pogrešna politika, kriva je Srbija! Zdravko Ponoš, koji je u svoje vreme, dok je bio načelnik Generalštaba, tenkove srpske vojske topio kao čvarke, jedini je general koji ni posle bitke nije postao pametniji: u njegovom su oglašavanju pomešani kritika srpske politike, osuda nasilja i zamerke što naoružana grupa nije bila bolje spremljena za borbu…
Dva su momenta u ovome više sporna od ostalih. Izmučeni dugogodišnjim postom od vlasti, nisu sačekali ni da žrtve budu sahranjene, a kamoli da prođu sedam ili četrdeset dana žalosti, nego su odmah skočili da iskoriste ono što im se učinilo dobrom prilikom. U Srbiji, gde se i pešaci i automobili zaustavljaju dok ne prođe pogrebna povorka, ovo je nevaspitanje, ako ne znaju za greh. Ali nije to glavno… U svojim reagovanjima, svi su kao krivce za pogibiju Stefana Nedeljkovića, Igora Milenkovića i Bojana Mijailovića optužili državni vrh Srbije.
Kao da Priština ne postoji, kao da se godinama nad srpskom manjinom na Kosovu i Metohiji ne vrši teror čijem krešendu poslednjih meseci prisustvujemo i čije krvavo finale danas oplakujemo! Kao da su Srbe u Banjskoj ubili meteoriti s neba, a ne snajperski meci ispaljeni sa daljine po naređenju Aljbina Kurtija!
Ni pameti ni morala!
Kurir.rs