Kao što je proglašenje lažne države Kosovo složnoj braći Slavskog Pojasa poslužilo kao povod da demoliraju Beograd, tako je i banjsko puškaranje - koje je odnelo nekoliko života - bilo povod za manje-više istu složnu braću da se oseru po političkim neistomišljenicima, ali i da im priprete.
Da bi upisale što više pluseva na raboš, beogradske vlasti su proglasile dan žalosti zbog pogibije albanskog policajca i trojice Srba - i plusevi su upisani - ali su zauzvrat Stejt department i EU, čiji je portparol Peter Stano izjavio „da se Unija protivi veličanju terorista i zločinaca“, ubeležili još više minusa. Zainteresovane upućuje na našu jučerašnju kolumnu, iz koje se mogu obavestiti kuda vodi upisivanje pluseva na domaćem terenu i upisivanje minusa na stranom.
Moja neznatnost je još nakon „veličanstvenog mitinga za Kosovo“ i osvetničkog rušenja i paljenja Beograda u Famoznom napisala da će autistički odnos prema kosovskom problemu, upornost u nerešavanju, čekanje da vreme „koje radi za nas“ uradi posao u našu koristi, na kraju dovesti do kosovizacije Srbije bez pokrajine, odnosno do transfera kosovske konfuzije na celu teritoriju Srbije.
I vaistinu, još svi plusevi nisu čestito ni upisani, a počeli su da pljušte američki i EU minusi, što nije promenilo ni „p“ u nespretnom menadžmentu banjske krize, osim što je ubrzalo raspisivanje izbora, koji su zakazani za 17. decembar.
Zvanični Beograd se, doduše, ogradio od umešanosti u banjsku pucnjavu, Visoko mesto je najavilo da će „Milan Radoičić morati da odgovara na neka pitanja pred organima Republike Srbije“, ali su poludržavne i paradržavne grupe građana i pojedinci davali sve od sebe da okolnom svetu pošalju poruku - da, to je naših ruku delo i mi se ponosimo time.
Kako napred rekoh: kad god se dogodi neki pičvajz na Kosovu, pomenute paradržavne grupe i pojedinci požure da, zbog nedostupnosti Albanaca, bes iskale na Srbima i „drugim građanima“ Srbije označenim kao usual suspectsi. Tako su, recimo, legendarni Naši - koji vreme između dva pičvajza provode u hibernaciji - požurili da pred vrata redakcije Danasa ubace pasivno agresivne letke na kojima je bio izobražen lik Draže Petrovića s kečetom na glavi ispod koga je pisalo „Nisi ti Draža, ti si Demaći“, insinuirajući, valjda, da je Draža, umesto da bude Mihailović, izabrao da bude Jašari.
Dobro de, Naši su Naši (jebo ja nih), ali šta je hteo da kaže paranoično pasivno agresivni letak SPC - u kome sam prepoznao rukopis sa severa Bačke - u kome, između ostalog, piše: „Sa žaljenjem pak konstatujemo da mnogi iz Prištine i iz sveta, ali, što je daleko tragičnije, i iz Beograda, s različitih ideoloških polova, ne birajući sredstva, pokušavaju da Srpsku pravoslavnu crkvu prikažu kao učesnicu, čak i vinovnika sukoba i tragičnih događaja. Cilj tih koji po svaku cenu žele da uvuku Crkvu u tragične sukobe jeste da Srpska crkva sa svojim vernim narodom nestane s Kosova i Metohije.“
Sve u svemu, kako stvari idu, umesto da Kosovo ponovo bude Srbija, Srbija bi mogla postati Kosovo.