Nebrojene su priče o čudima koja su se zbila u Ostrogu.
Jednu od njih zabeležila je u svojoj knjizi „Plavi golub“ američka spisateljica našeg porekla Dojna Galić Bar, inače psihijatar po obrazovanju, udata za senatora SAD Vilijama Bara.
Republikanski senator iz Ilinoisa, Bar je 1970. preživeo atentat, ali je ostao bez noge. Trpeo je užasne bolove, a onda se javila i groznica.
Prema onome što je zapisala njegova supruga, jedne noći sanjao je kako se penje uz visoku stenu na kojoj se nalazi mala bela crkva, i pred njom starac bele kose i brade. On ga je pozdravio na nepoznatom jeziku, a onda proveo kroz brojne odaje u kojima su čekali bolesnici koje je svojim dodirom isceljivao...
San se ponavljao iz noć i u noć, pričao je supruzi, ali ni on ni ona nisu tada znali o kom svetitelju i hramu je reč. U potrazi za protezom za nogu koja bi mu odgovarala, upoznao je jednog proizvođača iz naših krajeva. U njegovoj kancelariji na zidu video je sliku belog manastira u steni i ikonu Svetog Vasilija Ostroškog, u kojem je prepoznao starca iz svog sna!
Uputio se 1980. godine preko okeana na hodočašće, a pre toga je naučio molitve na srpskom. Svakog dana tokom boravka u Crnoj Gori senator Bar se uz veliki napor uspinjao do gornjeg manastira. Bolovi u njegovom telu su minuli pošto se iz dana u dan klečeći molio pred moštima Svetog Vasilija Ostroškog.
Kurir/Momčilo Petrović