Oklopna vojna tehnika zapadne proizvodnje nije se pokazala u punom sjaju u ratu u Ukrajini jer nije projektovana za sukobe ovog intenziteta, tvrdi vojni analitičar Taras Čmut.
Ovaj ukrajinski analitičar, koji je na čelu fondacije "Vrati se živ", koja prikuplja novac za kupovinu i snabdevanje Ukrajine oružjem i opremom, rekao je za "Volstrit džurnal" da "većina zapadnih oklopnih vozila tamo ne funkcioniše jer nije dizajnirano za sveobuhvatni rat, već za sukobe niskog ili srednjeg intenziteta“.
"Ako ga bacite u masovnu ofanzivu, on jednostavno ne može da uradi posao", rekao je on.
Čmut kaže da bi zapadni saveznici Ukrajine umesto toga trebalo da se fokusiraju na isporuku jednostavnijih i jeftinijih sistema, ali u većim količinama, nešto što je Ukrajina takođe više puta zahtevala.
Uprkos Čmutovim komentarima, činjenica je da su neki napredni zapadni sistemi koje je Ukrajina dobila od zapadnih zemalja dizajnirani upravo u svrhu borbe najvećeg intenziteta – sukoba NATO-a sa sovjetskim snagama.
Američka borbena vozila pešadije Bredli i glavni borbeni tenkovi Abrams dizajnirani su posebno za suprotstavljanje sovjetskim kopnenim snagama.
Ali, kao i drugi oklopni sistemi, oni su ranjivi na artiljeriju i mine, a oba su se pokazala kao zastrašujući izazov dok Ukrajina vrši pritisak na ruske odbrambene linije.
Manje od 5 odsto tenkova uništenih od početka rata uništeno je od strane drugih tenkova, izveštavaju ukrajinski zvaničnici, a ostatak čine mine, artiljerija, protivtenkovske rakete i bespilotne letelice. To znači da relativna sofisticiranost tenka više nije toliko važna.
Nemački general-major Kristijan Frojding rekao je za "Volstrit Džurnal", da zapadni vojni stratezi još nisu prihvatili da kvantitet nadmašuje kvalitet.
"Potrebne su vam brojke. Na Zapadu smo smanjili vojsku, smanjili smo snabdevanje. Ali važna je količina, važna je masa", ističe on.
Uprkos tome, Ukrajina nastavlja da traži sofisticirane tenkove i vojnu opremu od svojih zapadnih saveznika. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je više puta kritikovao zapadne saveznike zbog kašnjenja u isporuci oružja, rekavši ranije ovog meseca da sporije isporuke oružja štete izgledima Ukrajine za uspeh u njenoj kontraofanzivi.
Izveštaj iz jula, koji je sastavio Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, kaže da su saveznici Ukrajine isporučili samo oko polovine obećanog teškog naoružanja.
"Jaz između obećane i isporučene vojne pomoći je veliki", kaže Kristof Trebeš, šef Istraživačkog centra za međunarodne finansije i makroekonomiju na Institutu Kil.
U međuvremenu, novi ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao je prošle nedelje za Ekonomist da njegova zemlja daje prioritet domaćoj proizvodnji municije.
"Sve što se može proizvesti lokalno mora biti proizvedeno lokalno", rekao je on.
Sergej Sumleni, osnivač nemačkog istraživačkog centra "European Resilience Initiative Center", ranije je rekao da Ukrajina pojačava svoju domaću proizvodnju delimično zbog zabrinutosti da zapadne zalihe neće moći da podmire njene vojne potrebe.
Podsetimo, ranije ove nedelje prvi američki tenkovi Abrams stigli su u Ukrajinu, posle višemesečnih zahteva Kijeva za većom vojnom pomoći. Ovo je jedna od najvećih želja Kijeva u borbi protiv Rusa.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
(Kurir.rs/Jutarnji list)