Povodom najave Evropske unije da razmatra eventualno uvođenje sankcija Srbiji posle incidenta u Banjskoj, sagovornici Kurira ukazuju da je više reč o pretnji koja bi trebalo da nas malo drži na oprezu, nego o realnoj mogućnosti da nam sankcije i budu uvedene.
Više članica EU, među kojima prednjače baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija, tražilo je uvođenje kaznenih mera protiv Srbije ukoliko se dokaže povezanost Beograda sa pucnjavom u Banjskoj na severu Kosova. O tome se raspravljalo i na sastanku Komiteta za politiku i bezbednost, koji čine ambasadori država članica EU, a da Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova, te da je spremna da, ukoliko proceni da Beograd ne poštuje postavljene zahteve, razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji, rekao je i šef diplomatije EU Đuzep Borelj.
Potreban konsenzus
Ipak, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku smatra da ne preti realna opasnost od uvođenja sankcija našoj zemlji.
- Naravno da pretnja sankcijama postoji i izrečena je i pre nesrećnog događaja u Banjskoj, i o toj mogućnosti debatovaće se u Evropskom parlamentu 3. oktobra. Međutim, za uvođenje bilo kakvih restriktivnih mera potreban je konsenzus u Savetu, a zasad nije verovatno da će do toga doći jer samo nekoliko zemalja zagovara oštriji kurs prema Srbiji. Pošto je Kosovo već neko vreme pod selektivnim sankcijama, postoje glasovi unutar Unije da bi trebalo da bude i Srbija. Ipak, verujem da do kraja istrage oko Banjske, koja bi trebalo da bude nepristrasna i nezavisna, neće biti nikakvih poteza u tom pravcu, kao i da se pretnja sankcijama koristi kao pritisak na Srbiju u budućem raspletu kosovskog čvora - rekla je Grubješić za Kurir.
Sličnog mišljenja je i karijerni diplomata Zoran Milivojević.
- Te pretnje već dugo traju i povezane su s pokušajem da se dve strane podjednako tretiraju, kao što se svaki put obe strane pozivaju na suzdržanost i slično. Ovaj događaj u Banjskoj i pokušaj da se Srbija direktno optuži za učešće u njemu novi je prostor za nastavak pretnji, i to se već vidi na sceni. Sve je moguće, pa i uvođenje sankcija jer nema više nikakvih pravila nakon Banjske, sila je u prvom planu, a pravda u drugom - kaže Milivojević za Kurir.
Različite kazne
On objašnjava da sankcije mogu biti različitog oblika.
- Mogu pre svega biti političke, a to bi značilo restriktivni politički tretman Srbije po pitanju zvaničnih susreta i političkih aktivnosti. Mogu biti i finansijske prirode, ali tu je niz sporazuma i ugovora sa EU, što bi podrazumevalo političku odluku, za koju je potrebna saglasnost svih članica kako bi se svi ti ugovori raskinuli. Ali nisam siguran da postoji ta većina, počev od Mađarske pa nadalje. Takođe, segment ekonomsko-finansijskih sankcija su i jednokratna davanja i programi koje koriste zemlje kandidati i one u pristupnim pregovorima. To bi moglo biti lakše izvodljivo jer se tu lako donose odluke na nivou administracija - konstatovao je Milivojević za naš list.
I. Žigić/