Priča o hotelu Sesil, koji se danas zvanično zove "Stay on Main" (naš prevod bi bio "Ostani u Glavnoj") jer se nalazi u Glavnoj ulici u Los Anđelesu ima veoma jezivu priču koja godinama raspiruje maštu mnogih.
Za razliku od drugih ukeltih hotela gde se "viđaju" duhovi i gde su se nesreće možda desile, Sesil je bio poprište nekih nesreća sa smrtnim ishodom koje bi se mogle okarakterisati kao misteriozne.
Sesil je jeftini hotel sagrađen 1924. godine i zamišljen je kao pristupačno mesto gde mogu da odsetaju poslovni ljudi i putnici.
Bio je u modi nekoliko decenija, ljudi su ga voleli, ali je pedesetih počeo da propada, a nije mi pomoglo ni to što je u blizini bila sirotinjska četvrt tj. Skid Row (deo grada gde žive pijanice, beskućnici, skitnice...). Pretvorio se u motel gde odsedaju ljudi sumnjivog morala.
Ova zgrada od 14 spratova ima 700 soba, a od 2017. godine zgrade je pod zaštitom grada i proglašena je kulturnim dobrom Los Anđelesa.
Međutim, tokom više od 90 godina svog postojanja, hotel Sesil je stekao reputaciju mesta strave i užasa, u kom se dešavaju neobjašnjive i natprirodne stvari.
U hotelu su svojevremeno odsela i dvojica serijskih ubica, Ričard Ramirez (1985.) i Džek Unterveger (1991.). Ramirez, poznat i kao Noćni vrebač (Nightstalker), osamdesetih je harao Los Anđelesom, a ubio je čak 13 ljudi pre nego što je uhvaćen. Za Untervegera se veruje da je ubio najmanje tri prostitutke tokom svog boravka u hotelu.
Urbani je mit da je i slavna Crna Dalija, Elizabet Šort, čije ubistvo iz 1947. nikad nije rešeno, samo nekoliko dana pre smrti viđena kako ispija piće u baru hotela.
U pitanju je zločin koji je potresao celu Ameriku te godine, pošto joj je telo bilo prepolovljeno i unakaženo. Njen ubica nikada nije pronađen, i to je danas najstariji nerazješnjeni zločin u istoriji "grada anđela".
O njenom slučaju su pisane knjige, snimane TV emisije i holivudski filmovi, uključujući "Istinite ispovesti" iz 1981. godine sa Robertom de Nirom i Robertom Duvalom u glavnim ulogama. Ondašnja štampa ju je nazvala "Crna Dalija", a i Brajan de Palma je 2006. godine snimio film o njoj pod baš tim nazivom.
Priča o studentkinji Elizi Lam je ipak ona koja je privukla najviše pažnje jer je ta smrt i do danas ostala nerasvetljena.
Telo kanadske studentkinje Eliza Lam pronađeno je u hotelskom rezervoaru za vodu 2013. godine, a nikad nije objašnjeno kako je tamo dospelo.
Iako je njena smrt proglašena nesrećom, obavijena je velom misterije, a snimak hotelske nadzorne kamere na kojoj je Eliza poslednji put viđena živa brzo je postala viralna zbog njenog neobičnog ponašanja.
Telo su pronašli radnici hotela nakon što je prijavljen problem sa vodosnabdevanjem. Kako je devojka umrla i danas je nepoznanica.
Devojka je u januaru 2013. godine otišla na put u Kaliforniju. Putovala je sama lokalnim autobusima. Na društvenim mrežama je objavljivala fotografije mesta koja je posećivala. U Los Anđeles je stigla 26. januara i prijavila se u hotel Sesil.
Lam je imala bipolarni poremećaj i patila je od depresije. Iapk pila je lekove i njeni roditelji su tvrdili da nikada nije imala suicidalne namere. Dok je putovala svo vreme je bila u kontaktu s roditeljima. 31. januara 2013. trebala je da se odjavi iz hotela i otputuje u Santa Kruz. Tog dana se nije javila roditeljima pa su oni, jer su bili zabrinuti, nazvali policiju u Los Anđelesu. Počela je potraga. Pretražili su ceo hotel, ali devojku nisu našli.
Dva nedelje kasnije u javnost je pušten i video snimak nadzorne kamere iz dizalice. Snimak na kome se vidi neobično ponašanje nestale Lam, pogledalo je više od tri miliona ljudi i bilo je 40.000 komentara. Ljudi su komentarisali da je devojka možda bila pod uticajem droge, neki da beži od nekog ili da se igra.
Nakon što je objavljeno da je devojka imala bipolarni poremećaj, neki su komentarisali da je možda imala napad. Kada su se gosti u hotelu počeli žaliti da im voda slabo curi i da osećaju neobičan miris, radnici su intervenisali i pronašli su telo djevojke. Bila je gola. Telo su dovezli na obdukciju.
Rezultati su objavljeni nakon četiri nedelje. Utvrđeno je da se devojka utopila. Nisu pronađeni tragovi nasilja pa se pretpostavilo da je počinila samoubistvo. Ipak policija nije objasnila kako je devojka došla do rezervoara za vodu. Vrata i stepenice koje vode na krov hotela su osigurani i ključeve imaju samo ovlašćene osobe.
Bilo kakav pokušaj provale odmah javljaju alarmi. Lam je na krov mogla da se popne jedino protivpožarnim stepenicama. Takođe na rezervoar se nikako nije mogla popeti sama.
Rezervoari su visoki i radnicima trebaju merdevine da bi se popeli na njih. Takođe, oni su zatvoreni velikim i teškim poklopcima. Policija je sa psima nakon nestanka devojke pretražila krov i psi tada nisu nanjušili njen trag. Neki su sumnjali i u nalaz obdukcije jer nije bilo jasno da li devojka bila silovana ili nije. Njen mobilni nikada nije pronađen.
Eliza nije jedina koja je kraj života dočekala u ovom hotelu, poznat je po brojnim ubistvima, samoubistvima i drugim zločinima koji su se u njemu dogodili otkako je izgrađen.
Tokom 30-ih u njemu se, prema pisanju, ubilo čak šestoro ljudi, a 1944. je majka tinejdžerka je kroz prozor bacila svoju novorođenu bebu.
1964. dogodilo se još jedno nerešeno ubistvo u hotelu. U njemu je pronađeno telo penzionisane teleoperaterke Goldi Ozgud koja je pre smrti bila silovana i pretučena.
Netfliks je snimio dokumentarnu seriju upravo o ovom hotelu - "Crime Scene: The Vanishing at the Cecil Hotel" upravo o slučaju Elize Lam koji je "inspirisalo" brojne onlajn detektive da pokušaju da reše misteriju smrti mlade devojke i to na mestu koje je tokom decenija bilo poprište raznih zločina. Podaci kažu da je najmanje 16 ljudi umrlo tamo i da ga zato zovu "hotelom smrti".
(Kurir.rs)
Bonus video: