PRETI LI NAM NOVA PANDEMIJA?! Epidemiolog upozorava na dolazeći talas zaraze: "Samo je jedan način da se zaštitimo..."
Grip nije prehlada ili nazeb. Često se to koristi kao sinonim, što nije tačno. Grip je oboljenje koje ima jasnu etiologiju, to je virus gripa tip A sa svojim podtipovima, odnosno tip B sa svojim sojevima i oni izazivaju svake godine veliki broj obolelih, kaže dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica.
- Što se tiče severne hemisfere, grip je uvek aktivan, u svakom periodu godine i ne znači da hladna temperatura pogoduje širenju gripa kao takvog, nego to što smo tada više u zatvorenom prostoru. Dakle, nije da ga nema, odnosno da nestane na par meseci, pa se vrati, već je uvek prisutan, samo je u hladnom periodu veći broj obolelih - kaže dr Bohucki za list Danas.
Epidemiolog objašnjava da je grip oboljenje za koje se od najranije zna da ima potencijal da izazove pandemiju, što se i dogodilo nekoliko puta, i da nije nimalo bezazlen.
- Nije bezazleno oboljenje i može da izazove tešku kliničku sliku, ali i da dovede do hospitalizacije i smrtnog ishoda kod rizičnih grupa, zbog čega se i preporučuje vakcinacija. To je smisao, jer drugih načina zaštite nema.Vitamini i zdrava ishrana, sve je to dobro, ali u prevenciji jedino čuva vakcina - ističe dr Bohucki.
Ko treba da se vakciniše?
Zbog toga se vakcinacija protiv sezonskog gripa u prvom redu preporučuje osobama koje su starije od 65 godina, jer kako objašnjava sagovornik, godine su jedan od faktora rizika, a kada je mlađa populacija u pitanju, savet je da se vakcinišu oni koji imaju hronična oboljenja.
- Na prvom mestu respiratornog sistema, zatim bronhitis, astmu, a što se tiče ostalih bolesti, svakako kartiovaskularne, izuzev hipertenzije, što je zanimljivo, jer ako neko ima samo hipertenziju smatra se da to samo nije faktor rizika, nego druge kardiovaskularne bolesti. Zatim, osobe koje imaju metaboličke poremećaje, a kod nas je to šećerna bolest na prvom mestu, ali u metaboličke poremećaje spada i gojaznost, naročito oni koji imaju BMI preko 40. Preporuka je i da se vakciniše svako ko ima bubrežna oboljenja, hronične neurološke poremećaje i maligne bolesti i to bez obzira na trenutni terapijski status - kaže dr Bohucki.
On naglašava i da vakcinu protiv sezonskog gripa mogu da prime i deca uzrasta od šest meseci pa nadalje, kao i trudnice, a preporučuje se i imunosupresivnim osobama.
- Prema epidemiološkim indikacijama, vakcinu treba da prime i osobe koje su smeštene i zaposlene u gerontološkima centrima i domovima za stare, i svakako zdravstveni radnici, odnosno zaposleni u zdravstvenim ustanovama - ističe dr Bohucki.
Ko ne treba da primi vakcinu
Prema njegovim rečima, jedina kontraindikacija je teža neželjena reakcija na prethodno primljenu dozu, zbog čega se vakcinacija upravo i odvija u zdravstvenim ustanovama, nakon konsultacije sa lekarom opšte prakse.
Kada je u pitanju sezona respiratornih infekcija, za koju je karakteristično da počinje u novembru, a da vrhunac dostiže u januaru i februaru, dr Bohucki kaže da se ove sezone može očekivati da poraste broj svih kapljičnih infekcija, budući da se opšte, nespecifične preventivne mere, poput nošenja maski, držanja distance i pranja ruku, više gotovo i ne primenjuju.
- Nošenje maske je jedino obavezno u zdravstvenim ustanovama i sa manjom primenom opštih, nespecifičnih mera, raste broj svih kapljičnih infekcija. Da li će grip zaista da se vrati u punoj snazi, kako je bilo pre pandemije kovida, zavisi i od samog kovida. Ako bude i dalje mutirao, a nema razloga da ne, jer činjenica je da imamo nove aktuelne sojeve omikrona, i sve dok bude nejasna epidemiološka situacija oko kovida, koja se zaista menja iz nedelje u nedelju, a kamoli za mesec dana, teško je dati bilo kakve prognoze, ali generalno smatram da će sa manjom primenom nespecifičnih mera doći do porasta svih respiratornih infekcija, pa i gripa - poručuje dr Nebojša Bohucki.
Kurir.rs/ Danas