Krajem maja 1995. počelo je snimanje kultnog srpskog filma "Lepa sela lepo gore“, Srđana Dragojevića, koje je ušlo u legendu domaće kinematografije.
Inspirisan je istinitim događajem, kada je 7 srpskih vojnika drinskog korpusa bilo devet dana okruženo u 97 m dugom tunelu Brodar, koji se nalazi 8 km od Višegrada prema Rudom, u septembru 1992. godine.
Replike iz ovog ostvarenja važe za kultne i dan-danas se prepričavaju, a "Lepa sela" bila su srpski kandidat za Oskara, u kategoriji za najbolji film van engleskog govornog područja 1996. godine. A sa pravom se smatra modernim klasikom srpske kinematografije.
Pored dobro poznatih imena poput: Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo, Dragan Petrović Pele, Milorad Mandić Manda... u filmu su veliku pažnju privukli i mali dečaci Halil i Milan.
Njih dvojica tada su imali svega devet godina, a njihove likove tumačili su Admir Šehović (Milan) i Miloš Đuričić (Halil). Dok je Miloš izabrao da karijeru gradi daleko od svetla reflektora, Admir je nastavio da se bavi glumom.
Šehović je nastavio da se bavi glumom, a na Sarajevo film festivalu ove godine predstavio se sa serijom "Kotlina". Domaća publika imala je priliku da ga gleda i u seriji "Močvara" Olega Novakovića".
Ekipa Kurira pre nekoliko godina uspela je da spoji stare članove ekipe, ali i da porazgovara sa Admirom Šehovićem. On je tada otkrio kako je dobio ulogu.
- Tražili su se klinci iz mog okruga. Da dobijem ulogu, presudilo je što sam ličio na Bjelu. Verovatno da se tražio dvojnik Nebojše Glogovca, sigurno ne bih bio taj malac. Došli su u moju školu i odabrali plave dečake. Prišao je neki stariji čovek, pogledao me iz profila i rekao: "Ovog ćemo da uzmemo“ - prisetio se Šehović za Kurir.
- Mi smo krenuli od beogradske dece. Shvatili smo da nismo mogli da nađemo klince koji će da glume te karaktere. Odlučili smo da glumce tražimo na terenu. Bilo je nekoliko stotina dece - priseća se Dragojević.
Pomalo je ironičan izbor da Srbina igra musliman i obrnuto, rekli bismo, ali nije slučajan.
- Imao sam želju, koja se slučajno ostvarila, a to je da malog Milana igra neko ko je musliman, a Halila neko ko je Srbin. Želeo sam da te karaktere igraju ljudi potpuno izmešanih nacionalnosti. Niko to nije ni primetio. Na kraju se ispostavilo da smo dobro izabrali decu.
Admir, momak rođen u prijepoljskom naselju Vinograd, nije imao problem što kao musliman tumači Srbina.
- Nisam imao pojma šta igram. Nisam tako ni vaspitavan. U Prijepolju se nikad na to nije gledalo ko je Srbin, a ko musliman. Pričamo i viceve jedni o drugima. Ništa nije ispod tepiha. Ljudi misle da je to namerno uređeno, a odabrani smo zbog fizičkog izgleda. Više ličim na Bjelogrlića nego na Nikolu Pejakovića - rekao je tada za Kurir.
On je otkrio i kako je izgledala legendarna scena sa legendarnom Micom Trofrtaljkom u tunelu.
- Kad smo stigli do tunela, ošišali su nas kao ovce. Nisam imao pojma da ću morati da skratim kosu. Obojicu su nas ošišali na keca. Posle mi je u školi bilo čudno što sam išao obrijan do glave. Prvu scenu baš sam snimao s Micom Trofrtaljkom kod tunela. Ona je postala kultna - prisetio se Admir i nastavio:
- Imao sam problem da je udarim kamenom, što je za mene bio šok. Sto ljudi je bilo iza kamere, koji navijaju. Ekipa je čekala da završimo i da ide kući. Trebalo je da je udarim i da bežim desno. Neko od asistenata mi je rekao da ne smem da izgubim kamen, koji je bio napravljen od gume. Udario sam je i kamen je krenuo da pada u provaliju, a ja sam potrčao za njim ulevo, plašeći se da ga ne izgubim. Jedno 20 puta smo je ponavljali.
Kako je tada ispričao, bili su omiljeni članovi ekipe, jer su bili najmlađi.
- Gledali su svi na Miloša i na mene kao na svoju decu. Na setu su svi kao tim, a znali su da će, ako nas decu opuste, brže završiti i ići kući. Dosta ljudi ne pamtim.
Admir je tada izrazio žaljenje što su neke scene ispale ili skraćene u montaži, o čemu publika nije imala pojma do tada.
- Scena tuče je skraćena. Baš smo se tukli. Niko bolje ne može da glumi od deteta. Preozbiljno smo shvatili zadatak. Krenuli su baš udarci. On je bio malo krupniji od mene. Otišlo je unedogled. Posle minut kao da ništa nije bilo. U filmu je samo ostala sekunda. Nisu mogli da upotrebe dosta materijala, a verovatno nisu želeli da pošalju pogrešnu poruku - iskren je Šehović.
Ovaj film doneo mu je veliku popularnost, ali kako kaže nije mu mnogo prijala u to vreme.
- Film je bio pojam. Vukli su me na ulici: "Vid‘ ćune, prava pionirska“, a ja sam odgovarao da nisam ja taj, nego onaj s kamenom - zaključio je Šehović u razgovoru za Kurir.
(Kurir.rs)