ROVER NAIŠAO NA ĐAVOLJU PRAŠINU NA MARSU: Neviđen prizor iznenadio naučnike, trajao 84 sekunde, ništa slično nisu videli (VIDEO)
Rover NASA snimio je takozvanu Đavolju prašinu na Marsu u trajanju od 84 sekunde!
Snimak, međutim, nije ni približno isti kao desetine prethodno zabeleženih.
Rover nazvan "Perseverance" naleteo je lutajući prašnjavom i pustom površinom Crvene planete 30. avgusta na neobičan prizor koji su zabeležile i njegove kamere. Na obližnjem grebenu je tutnjala oluja koju naučnici nazivaju Đavolja prašina i to brzinom od oko 19 km/h. Širina vrtloga je iznosila oko 60 m. Na snimku je vidljiv samo njegov donji deo u visini od 118 m mada je pretpostavka naučnika da je bio još viši.
- Ne vidimo vrh Đavolje prašine, ali senka koju baca nam ukazuje na to kolika je mogla da bude njegova visina - rekao je Mark Lemon sa Instituta za svemirske nauke u Bulderu.
Lemon, koji je član naučnog tima koji prati rover, smatra da je vrtlog bio visok oko dva kilometra.
- Uglavnom su u pitanju vertikalni stubovi. Ako uzmemo u obzir da je ova Đavolja prašina tako konfigurisana, njegova senka onda ukazuje da je bio visok oko 2 km - navodi Lemon.
To znači da je poslednji zabeleženi vrtlog na Marsu bio viši od američkih tornada čija visina je u proseku između 500 i 1.500 m.
Za sada ostaje nepoznato zašto je ova Đavolja prašina bila toliko visoka.
Postoje teorije da su na Zemlji vrtlozi ograničeni oblacima dok na Marsu takvih ograničenja nema. Neke ranije studije su procenile da se na Marsu dnevno stvori na hiljade ovih vrtloga koji variraju u veličini i jačini.
Roveri NASA su konstantno u potrazi za vrtlozima pa je tako rover "Perseverance" tokom 2021. godine prvi put zabeležio i njihov zvuk. Naknadnim analizama tog snimka naučnici su uspeli da otkriju kako se čestice unutar vrtloga kreću što je dalje ukazalo na to kako se formiraju i rastu.
ŠTA JE ĐAVOLJA PRAŠINA?
Takozvana Đavolja prašina nastaje kad se ćelije toplog vazduha, koje se kreću ka gore, mešaju sa stubovima hladnijeg vazduha koji se spuštaju. Njihova pojava je uočena i na Zemlji i to posebno na mestima koja su izuzetno suva i prašnjava - poput pustinja.
Obično u širini imaju između tri i 91 m odnosno između 152 i 305 m u visini.
(Kurir.rs/NG)