Mislim da su ti titlovi više Frljićeva ironija nego potreba, oni nemaju funkciju, mislim da je njihova pojava više Frljićev humor, šala, blaga ironija, smatra glumac Bogdan Diklić.
ZAGREB - Prvi put nakon 30 godina, u Zagrebu je izvedeno delo srpskog komediografa Branislava Nušića „Gospođa ministarka“.
Predstava „Gospođa ministarka“, odnosno „Gospođa ministrica“, doživela je veliki uspeh kod zagrebačke publike.
Predstava u pozorištu Kerempuh igra se na srpskom jeziku, ali s titlovima na hrvatskom jeziku, što je odgovor na jezičko čistunstvo koje u Hrvatskoj.
Titlovi se stavljaju kako bi se preveo jezik koji ljudi ne razumeju, a mi razumemo jezike Srbije, Bosne i Crne Gore. Znači, titlovi su besmisleni. Ne radi se o starnim jezicima, radi se o varijacijama jednog te istog jezika“, tvrdi Snježana Kordić, prevodilac predstave.
„Mislim da su ti titlovi više Frljićeva ironija nego potreba, oni nemaju funkciju, mislim da je njihova pojava više Frljićev humor, šala, blaga ironija“, smatra glumac Bogdan Diklić.
Tekst nastao pre 100 godina, ali je danas i te kako aktuelan.
„Tehnologija se menja, ne idemo u fijakerima, idemo u limuzinama, kojekakvim besnim, naime, idu, ali ljudska priroda je ostala ista“, rekla je Elizabeta Kukić, koja glumi „gospođu ministarku“.
Zna to i jedna bivša ministarka.
„Ta malograđanština je tako prisutna. I ona rečenica: ‘Prvo namiri svoju rodbinu, a onda tek državu’ je vrlo aktuelna i danas“, izjavila je Vesna Škare-Ožbolt.
„Ja nisam imao Nušića za lektiru u srednjoj školi, ovo mi je prvi susret s njim i moram priznati da je stvarno pozorišan tekst“, rekao je glumac Luka Petrušić.
„Kulturnu politiku koja je sprovođena ovde naročito 90-ih treba pitati zašto je proterano sve što je imalo srpski predznak, jer ja mislim da jezik i umetnost ubijaju neke druge stvari“, naglasio je Oliver Frljić, reditelj predstave „Gospođa ministarka“, prenose Fakti.
Predstava u pozorištu Kerempuh igra se na srpskom jeziku, ali s titlovima na hrvatskom jeziku, što je odgovor na jezičko čistunstvo koje u Hrvatskoj.
Titlovi se stavljaju kako bi se preveo jezik koji ljudi ne razumeju, a mi razumemo jezike Srbije, Bosne i Crne Gore. Znači, titlovi su besmisleni. Ne radi se o starnim jezicima, radi se o varijacijama jednog te istog jezika“, tvrdi Snježana Kordić, prevodilac predstave.
„Mislim da su ti titlovi više Frljićeva ironija nego potreba, oni nemaju funkciju, mislim da je njihova pojava više Frljićev humor, šala, blaga ironija“, smatra glumac Bogdan Diklić.
Tekst nastao pre 100 godina, ali je danas i te kako aktuelan.
„Tehnologija se menja, ne idemo u fijakerima, idemo u limuzinama, kojekakvim besnim, naime, idu, ali ljudska priroda je ostala ista“, rekla je Elizabeta Kukić, koja glumi „gospođu ministarku“.
Zna to i jedna bivša ministarka.
„Ta malograđanština je tako prisutna. I ona rečenica: ‘Prvo namiri svoju rodbinu, a onda tek državu’ je vrlo aktuelna i danas“, izjavila je Vesna Škare-Ožbolt.
„Ja nisam imao Nušića za lektiru u srednjoj školi, ovo mi je prvi susret s njim i moram priznati da je stvarno pozorišan tekst“, rekao je glumac Luka Petrušić.
„Kulturnu politiku koja je sprovođena ovde naročito 90-ih treba pitati zašto je proterano sve što je imalo srpski predznak, jer ja mislim da jezik i umetnost ubijaju neke druge stvari“, naglasio je Oliver Frljić, reditelj predstave „Gospođa ministarka“, prenose Fakti.