Najznačajaniji živi pisac Meksika, kako književna kritika naziva romanopisca i esejistu Horhea Volpija (1968), koji je poznat po romanu „Potraga za Klingsorom“, doputovao je u Beograd.
On je u prepunoj sali Muzeja knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat održao književno veče u organizaciji Ambasade Meksika u Beogradu i Udruženja književnika Srbije.
Studirao pravo
Publici su se obratili Nj. e. ambasador Meksika u Srbiji Karlos Isauro Feliks Korona i moja malenkost Viktor Lazić, kao počasni predsednik Udruženja Adligat. Program je vodila prevodilac Dragana Bajić.
Kao student prava Horhe Volpi je objavio kritiku meksičke književnosti (Crack Manifesto), promovišući tako svoj rad i rad još nekolicine mladih autora. Volpijevi romani odstupaju od magičnog realizma i ostalih trendova u hispanoameričkoj književnosti, okrenuti su ka karakterizaciji likova i izučavanju akademskih tema, naročito istorije i nauke, a radnja je često smeštena van Južne Amerike.
Volpi se bavi i kulturnom diplomatijom: bio je direktor Kulturnog centra Meksika u Parizu, a sada je direktor Centra za meksičke studije UNAM u Madridu. Bio je član žirija Sajma knjiga u Gvadalahari, direktor Kanala 22, vladinog televizijskog programa posvećenog kulturi, a sada je direktor Međunarodnog festivala Servantino, najznačajnijeg festivala kulture u Latinskoj Americi.
Od 2007. predaje meksičku književnost i druge predmete na univerzitetima na tri kontinenta, između ostalog na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika i Katoličkom univerzitetu Čilea, a gostujući je predavač i na američkom univerzitetu Prinston.
Prevođen je na 25 jezika. Izabran je za viteza reda umetnosti i književnosti Francuske i viteza reda Izabele katoličke Španije. Primljen je u počasno članstvo Udruženja Adligat, a obećao je da će za meksičku zbirku Muzeja knjige i putovanja u Beogradu pokloniti lične predmete.
Na srpski je prevedeno nekoliko Volpijevih dela, a posebno je čitan ljubavni roman „Tkalja senki“ u izdanju „Lagune“. To je portret žene suprotstavljene muškom svetu u vremenu koje je i samo junak priče. Sjajan roman epohe o ljubavi i opsesivnosti u vremenu između dva svetska rata. Zasnovan na sudbinama istinitih ličnosti, roman se u prvi mah čini neobičnim za južnoameričku prozu, sve dok se baroknim stilom čitalac ne uvuče u splet vremenskih planova i neprebrojivih suprotnosti preko čijih vrleti stiže do razrešenja. Upravo za ovu knjigu Horhe Volpi je dobio najprestižniju iberoameričku nagradu za prozu, koju zajednički dodeljuju dve istaknute izdavačke kuće „Planeta kasa“ i „Kasa Amerika“.
Prva knjiga
Gospodin Volpi je u Adligatu govorio o novoj generaciji književnika, o tome kako se osećao pritisak da i novi pisci prate stilove koji su proslavili prethodne generacije, ali da su mladi morali da nađu sopstveni put. Veče u Adligatu izazvalo je veliko interesovanje stručne javnosti, naročito predstavnika Beogradskog univerziteta.
Meksička književnost je među najkvalitetnijim i najuticajnijim književnostima španskog govornog područja, pa biti prvi u tako bogatoj književnosti govori o izuzetnom kvalitetu dela. Uostalom, Meksiko je rodno mesto severnoameričkog štamparstva. Upravo su Meksikanci odštampali prvu knjiga na celom kontinentu, davne 1593. godine. Ne čudi izuzetna kulturna tradicija koja se preslikava u bogatoj književnosti. Između ostalog, Meksiko Siti je najstariji grad Severne Amerike, osnovan 1521. godine na ruinama astečke prestonice. Kulturno bogatstvo skupljano vekovima, dograđivano trudom i maštom svake generacije, najveći je ponos Meksika, a to dobro zna i ambasador Meksika u Srbiji, koji upravo zbog toga sarađuje sa Adligatom i u našoj instituciji redovno predstavlja kulturne projekte svoje zemlje. Svečana sala Adligata je za Volpijev dolazak bila ukrašena šarolikim meksičkim tkaninama i sombrerima, a na koktelu su služeni meksički specijaliteti.
Viktor Lazić
Bonus video: