Na Drugoj Šargarepijadi, održanoj u Begeču, meštani ovog prigradskog naselja pokazali su koliko su ponosni na proizvod po kojem su nadaleko poznati, ne samo u našoj zemlji, već i širom Balkana.
Iako se ta manifestacija nalazi među mlađim na teritoriji našeg grada, ljudi iz okruženja prepoznali su kvalitet proizvoda, jer se godišnje na 600 hektara plodne zemlje posadi i ubere oko 30.000 prvorazredene šargarepe, koju uzgaja čak 20 gazdinstava iz malog vojvođanskog mesta.
- Smatram da je manifestacija izuzetno važna jer na taj način promovišemo Begeč kao mesto sa bogatom tradicijom - istakao je prilikom svečanog otvaranja gradonačelnik Milan Đurić.
- Razmataramo ideju da Dom kulture u bliskoj budućnosti postane i kulturna stanica koju će Grad finansirati, kako bi Begečani uživali u što boljim programima. Begeč je svakako poznat po šargarepi, koja ima geografsko poreklo, a proizvođače subvencionišemo izdavanjem sertifikata o geografskom poreklu.
Begečani - dobri domaćini
Osim ljubaznih begečkih povrtara, pred posetioce su izašli i proizvođači ostalih domaćih proizvoda, a, osim takmičenja u kuvanju gulaša i bogatog kulturno-umetničkog programa, organizatori su ispekli i bika na ražnju, teškog 450 kilograma.
- Napravili smo odličan juneći gulaš, ubacili plećku, vrat i ribić, ono što je po našem ukusu - kazao učesnik Igor iz Begeča. - Oko dva i po sata nam je trebalo da skuvamo, da se sve lepo pomeša, kako bi moglo što pre da se proba. Pre toga, nije potrebna neka posebna priprema, dinsta se crni i beli luk, ubacuje se meso, a šargarepa ide tek na kraju, da se jelo dobro začini i da dobije bolju i lepšu boju.
On je napomenuo i da je u ovom trenutku za izdavanje sertifikata konkurisalo 13 gazdinstava za izdavanje sertifikata, kao i da će Grad nastaviti s ulaganjima.
Posetioci su danas u centru sela imali priliku da probaju različite proizvode od zdravog povrća na štandovima izlagača, koji su srdačno dočekivali goste kod zgrade Kulturnog centra do pijace. Skoro svi proizvođači bili su darežljivi pa su budućim mušterijama delili spakovane šargarepe, a nisu se mogli izbeći ni razni kolači, džemovi i sokovi od najukusnijeg begečkog povrća.
- Mi imamo najsavremeniju tehnologiju u Evropi i proizvodimo šargarepu tako što zemljište navodnjavamo sistemom kap po kap, što ne radi niko - kazao je poljoprivrednik Marko Čarnić. - Uz takvo uzgajanje proizvoda dobijamo vrhunski kvalitet, veoma dobar prinos i ujednačen plod. Oko 20 odsto naših proizvoda ide na domaće tržište, a 80 odsto je za korisnike iz regiona. Ove godine smo imali dva, da tako kažem, stresna slučaja, dva orkanska vetra, koji su otežali proizvodnju. Bilo je mnogo kiše, a 30 do 40 odsto proizvoda je sigurno bačeno, ali svim snagama nastavljamo dalje.
Kako se potrebe građana povećavaju, sve više je onih koji šargarepu žele da iskoriste na drugačiji način. To dokazuje da karakterističan proizvod narandžaste boje nije više samo dodatak u supi ili ostalim jelima, već da se od nje prave jednako ukusni i zdravi sokovi, najčešće u kombinaciji sa drugim voćem i povrćem.
Već sedam godina se bavimo proizvodnjom prirodnih sokova, a kada sirovina kod nas dođe, sledi pranje, mlevenje i pasterizacija, bez ikakvih dodataka aditiva i slično - rekao je proizvođač Damir Tišma. - Begečani su navikli na naše sokove, pogotovo na ukuse od šargarepe. Slabiji rod ove godine nije uticao na našu proizvodnju, ali svakako jeste na cenu. Osim od šargarepe, pravimo sokove od jabuke, cvekle, dunje, ali i od aronije, za koju smo i nagrađeni zlatnom medaljom za kvalitet.
A. Čegar