Multifunkcionalno igralište posvećeno Agatonu Gaju Čakajcu renovirano u sklopu akcije Fondacije Mozzart „Sto terena za jednu igru”
Istorija čačanske košarke je oduvek bila učiteljica života za decu u ovom gradu, a za katedrom je sedelo mnogo doktora nauka za igru pod obručima. Ispod svakog kamena se ovde može naći dobar šuter, a odmalena đaci peru ruke u Moravi pre uzimanja lopte. Taj čačanski mit prenosio se s kolena na kolena, a u školskom dvorištu OŠ „Vuk Karadžić” su se mogle čuti anegdote o Maršalu sa Morave, Kići, Žocu, Borcu, basketu na Želovom… Baš ovde je Fondacija Mozzart obnovila multifunkcionalno igralište u okviru same završnice akcije „Sto terena za jednu igru”, a 98. po redu posvećeno je legendarnom nastavniku fizičkog Agatonu Gaju Čakajcu, koji je preminuo 2019. u 82. godini. Među četiri zida fiskulturne sale često je moglo da se čuje: „Stoj pravo, pričaj malo, igraj košarku!” Niko danas neće reći da je to izgovarao Agaton. Reći će – tako je govorio Gajo. Zauvek omiljeni nastavnik, otac đačkog sporta u gradu koji je iznedrio toliko košarkaških vukovaca. Trener zlatne generacije ove škole koja je u periodu od 1997. do 2003. dva puta donela titulu državnog prvaka, a jednom je bila druga na republičkom nivou.
Vrpcu su presekli njegova supruga Margita, sin Ivan, direktor škole Milko Ikonić i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
„Veliku zahvalnost dugujemo Fondaciji Mozzart, koja redovno organizuje akcije u našem gradu. Obnovili su čuveni teren Želevo, a sada i igralište u OŠ „Vuk Karadžić”. Pamtimo da su u vreme korone bili velika podrška našim zdravstvenim ustanovama, a i danas su jedni od najvećih donatora u našem gradu”, rekao je Todorović. Na otvaranju je, simbolično, održan javni čas fizičkog, a na terenima za košarku, odbojku, rukomet i mali fudbal učenici će nastaviti da čuvaju sećanje na voljenog nastavnika, koji je gledao i procenat šuta i prosek u knjižici. Za svakog učenika je znao koju ocenu iz kog predmeta je dobio. „To mi je posao”, kratko je odgovarao Agaton Gajo Čakajc kada bi ga pitali kako pamti sve to. Za njega je to bilo mnogo više od običnog posla. Njegova misija je bila da deci usadi strast prema ovoj igri, ali i naviku da školsko zvono poštuju kao zvuk sirene. Đaci su predmet zvali punim imenom – fizičko vaspitanje, jer na kraju dana nije bilo važno ko će poći stazom šampiona, nego ko će izaći na pravi životni put. A profesor Gajo je zaslužan zašto u Čačku svi putevi vode ka terenima za basket, sportu, zdravom životu.
Od rodne Slatine, preko Učiteljske škole u Užicu i studija u Sarajevu, pa sve do zlatnog kraja prosvetne karijere u OŠ „Vuk Karadžić”, Agaton Gajo Čakajac živeo je za košarku. I prenosio je tu ljubav na svoje učenike, kao i na sinove Dejana i Ivana, koje je redovno vodio na utakmice. Bio je trener u KK Železničar, a mnogo značajnih rezultata ostvario je sa svojim učenicima na školskim i republičkim takmičenjima. Stvarao je reprezentativce, dobre đake i još bolje ljude. Uroš Tripković, nekadašnji košarkaš Borca i Partizana, pamti prvog učitelja košarke koliko i evropsko srebro koje je 2009. osvojio u dresu nacionalnog tima.
„Prošetao sam se malo kroz školu da se prisetim prelepih trenutaka iz detinjstva. Najviše sam voleo fizičko, posebno zbog Gaja, koji je uticao je na to da zavolim košarku. Hvala Fondaciji Mozzart na svemu što radi za naš grad, puno mi je srce što deca danas imaju ovakve terene”, rekao je Tripković.
Događaju su prisustvovale brojne legende grada, čuveni „Maršal sa Morave” Radmilo Mišović, Nikola Jovanović, ceo tim Borca, kao i Feđa Sretenović, kondicioni trener reprezentacije Srbije koji je sa „orlovima” nedavno stigao do svetskog srebra.
„Mnogo đaka iz moje generacije je ostalo u sportu. Svi smo jedva čekali časove fizičkog zbog voljenog nastavka Gaja. Uvek nam je davao da posle časa ostanemo u sali i još malo igramo basket. Košarku smo zavoleli zbog njega”, istakao je Sretenović.
Na kraju javnog časa, folklorna sekcija OŠ „Vuk Karadžić” i KUD „Bambi” izveli su igru „Oj Moravo, moje selo ravno”, a sva deca su mahala ka nebu.
I van škole, Agaton Gajo Čakajac bio je poštovan i obožavan od strane sugrađana. Voleo je druženja i kažu da je uvek pronalazio dobro u ljudima. Bio je posvećen porodici, školi i prijateljima. Uživao je tokom penzionerskih dana sa suprugom Margitom, decom i unucima, u svom Čačku i Slatini. Preminuo je 21. januara 2019. godine, ali sećanje na njega će zauvek živeti u srcima bivših i sadašnjih đaka ove škole, svih Čačana, ljubitelja košarke, prijatelja i porodice Čakajac.
PRIKUPLJENO 200.000 DINARA ZA LEČENJE ĐURĐINE PAVLOVIĆ
Ovaj javni čas imao je i humanitarni karakter, jer je Fondacija Mozzart nagrađivala svaki potez i postignut poen đaka. Ukupni fond od 200.000 dinara usmeren je za lečenje učenice ove škole Đurđine Pavlović, koja boluje od cerebralne paralize.
Promo