Paralelno sa dobom komunizma i ponovnim buđenjem nacionalizma u istočnoj Evropi krajem 80-tih i početkom 90-tih, Jugoslavija se susrela sa političkom i ekonomskom krizom.
Vlast je slabila, dok je militantni nacionalizam jačao, a 1991. godina donela je građanski rat. Sukobi u Hrvatskoj i BiH bili su najkrvaviji na Balkanu. Naredna oblast na kojoj je došlo do sukoba jeste Kosovo i Metohija.
Tamo je albanska zajednica zahtevala nezavisnost od Srbije. Nasilje je buhnulo 1998. godine, nakon što je teroristička OVK došla u otvoren sukob sa srpskim vlastima. Rat je završen bombardovanjem Jugoslavije.
Naša država se otad podizala na staklenim novama, a svim surovim zbivanjima ovog rata, govori za "Crnu hroniku" Feđa Štukan, glumac i pisac.
S obzirom na to da je rođen u porodici intelektualaca, prvo je otkrio kako je delovao život pre rata:
- Mogu da kažem da je to jedno od najtraumatičnijih perioda mog života, ako izuzmemo herojin, koji je došao kasnije. Deo sa heroinom je svakako usledio zbog dela života pre njega. Bilo je nesrećno detinjstvo, ali i sve ono u šta se ono može razviti.
Rat u Sarajevu je otpočeo 1992. godine, pa se Štukan prisetio prvih barikada:
- Bio sam u Kotoru 1991. godine, radio sam u bilijar klubu. Doduše, morao sam da pobegnem zbog nekih problema koje sam imao. Pucao sam na čoveka. Završio sam i u zatvoru, pa sam pobegao i iz Kotora. Odnosno imao sam suđenja, nije baš konkretno iz zatvora. Tako sam stigao u Sarajevo, tamo se već kuvalo nešto, uveliko su bili Hrvatska i Slovenija. Trebalo je da imam suđenje u Sarajevu, ali taj dan je zvanično počeo rat. To je neki početak rata, imao sam 18 godina.
Potom je odgonetnuo surove činjenica ratovanja, odnosno da je ratovao Zastavinim oružjem.
- Rat je prljava igra, kao i politika, tu moramo da se složimo. Moja strana i vaša strana su sarađivale kada je trebalo da se proda oružje. O tome se ne priča, ali sve oružje sa kojim smo mi raspolagali jeste srpsko oružje iz Kragujevca. Nemam dilemu da li su te dve strane u nekim scenama sarađivale. Treba sve te kamione prevoziti, otvarati te puteve za to oružje. Na kraju krajeva, prodajete oružje sa kojim ćete i vi biti ubijani - rekao je Štukan, pa nastavio:
- Igra je takva, nisam imao dilemu za koga ratujem, dok ta strana nije postala slična ovoj drugoj. Odnosno postala nacionalistička i religijska. To se kosi sa mojim uverenjima, ja sam iz toga izašao. Nisam hteo da dam život za nešto u šta ne verujem.
Kurir.rs
Bonus video: