Izgleda da je nastupilo vreme ratnih sukoba bez krčmara. Oružje se najpre gomilalo u Rusiji, potom je kolektivni Zapad doturio oružje Ukrajini, pa se nagomilalo i u Ukrajini, i onda je, saglasno Sloterdajku, došlo do samozapaljenja.
Kad dođe do samozapaljenja oružja na tako velikoj skali, sasvim je predvidivo da će doći do samozapaljenja oružja nagomilanog po takozvanim neuralgičnim tačkama sveta, od koje se jedna nalazi na Kosovu. Već sam prilikom inspekcija seoskozadružnih geopolitičkih seminara čuo zanimljivu priču. Ko biva... Drugi svetski rat je počeo trideset devete, pa je eskalirao četrdesete, a na naša vrata je zakucao četrdeset prve. Polaznici seminara iz te priče trebalo je da zaključe - i da zaliju mlakim pivom - da će iduća, 2024. godina za nas biti četrdeset prva, ali da ne treba ništa da brinemo jer Putin zna šta radi.
Kao da je u poslednjih mesec dana došlo do ratne lančane reakcije. U vrlo kratkom periodu i posle vrlo kratkog rata sa lica sveta je nestao Nagorno-Karabah - što nije izazvalo neko grdno ibretenije u svetu - potom se dogodio banjski pičvajz - koji je već više uzburkao svetske duhove - i na kraju su u istom danu izbili teški pičvajzi u Izraelu i na televizoru Pink, pa je Jovana Jeremić morala da zatraži intervenciju lokalnih mirovnih snaga; malo zajebancije nije naodmet ni u ratnim vremenima, zar ne.
Ostalo je nejasno šta se htelo postići - i ko je to hteo da postigne - pičvajzom u Banjskoj, ostaće još nejasnije šta je Hamas hteo da postigne masovnim napadom na Izrael, u kom je sa obe strane što izginulo, što ranjeno na hiljade ljudi. Zvanična Hamasova propaganda tvrdi da je ratni cilj uništenje „cionističkog entiteta“ i zauzimanje Jerusalima, ali to je priča od koje bliskoistočni vrapci umiru od smeha.
Izrael je vrlo ozbiljna vojna sila, Hamas ga je - verovatno zbog propusta legendarnih Mosada i Šin Beta - nakratko uhvatio spuštenih gaća, ali stvar će, po svemu sudeći, završiti tako što će izginuti još hiljade i hiljade Palestinaca, a ostatak biti proteran iz Gaze (koja je u trenutku dok pišem ove redove već razvaljenija od Beograda 1999).
Kad se ratovi vode zbog kratkoće fitilja i bez krčmara, što će reći bez ratnog plana i političkog cilja, onda umeju da potraju vrlo dugo, tako da nije isključeno da će serija zasad izolovanih samozapaljenja oružja prerasti u veliki tridesetogodišnji ili čak stogodišnji rat, kakvih je već bivalo. Zaraćenih strana je zasad mnogo, ali kako stvari stoje, uskoro će ih biti samo dve.
A đe ćemo mi biti tune? Đe i uvek - ni tamo ni vamo. Što i nije tako katastrofalna pozicija jer, kako god ovaj svetski pičvajz završio, koliko god da potrajao - trideset ili sto godina - oni koji će krojiti posleratnu kapu će nam odrediti mesto na jebenoj strani. Zašto? Zato što neće nameravati da žive u Srbiji.