U transplantaciji organa nema kriminala, šverca, prodaje ili bilo čega nezakonitog i skrivenog.
Doniranjem organa preminulog člana porodica može da spase i pet, šest života, a pre nastupanja moždane smrti lekari preduzimaju sve mere u pokušaju da izleče pacijenta, ističe za Kurir potpukovnik doc. dr Goran Rondović, anesteziolog, načelnik odseka za kardiotorakalnu i vaskularnu anesteziju i koordinator za darivanje organa u Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), jedan od ljudi koji nastupaju kad je kod pacijenta utvrđena moždana smrt i kad on postaje potencijalni donor organa.
Na organ kao jedini lek i šansu za život čeka više od 2.000 ljudi u Srbiji, a porodice daleko češće kažu "ne" nego "da" kad ih lekari pitaju da doniraju organe bliske osobe koja je moždano mrtva.
Za početak, mnogi ne shvataju da moždana smrt znači da nema povratka i da će i srce uskoro stati. A upravo ti dragoceni sati od kada je moždana smrt konstatovana do kada srce stane mogu da spasu živote.
Mrtav mozak
- Kad je pacijent u teškom stanju, životno ugrožen, preduzimaju se sve mere intenzivnog lečenja radi izlečenja. Međutim, ako nisu uspele ili je došlo do dodatnih komplikacija i postoji sumnja na moždanu smrt, počinju dijagnostičke procedure kojima treba i da je potvrdimo. To je niz testova, koji uključuju i preglede neurologa, neurohirurga i anesteziologa, kao i kolor dopler za merenje protoka krvi kroz mozak, a potencijalno i skenersku angiografiju za ispitivanje prisustva protoka krvi kroz mozak. Kad sve te procedure objedinimo i konstatujemo da nema protoka, nema života u tom mozgu, zakonski je ispunjen normativ da proglasimo da je kod te osobe mozak mrtav, da je nastupila moždana smrt, a time i smrt organizma - objašnjava dr Rondović, pa nastavlja:
- To što srce još kuca i što je pacijent na mehaničkoj ventilaciji i još diše pomoću aparata, to ne znači da je živ. On je zakonski, legalno, moždano mrtav, samim tim i definitivno je smrt nastupila. Mi telo i organe možemo održavati određeno vreme, koje nije dugačak period, a koje zavisi od stanja pacijenta, nekad od dva-tri sata pa do oko 24 sata.
STAROST I BOLEST
Zablude
- Kad konstatujemo da pacijent može biti donor organa, to i prezentujemo porodici. Ali nažalost, mnogo više porodica odbije da donira organe nego što prihvati. Najčešći odgovor je da nisu sigurni da li bi to i sama osoba koja se upokojila želela, pa da neće iz verskih razloga, kao i da ne žele da neko njihovog pokojnika dodatno seče ili šta god. Ima i onih koji ne znaju kako da odgovore jer prvi put čuju za transplantaciju - navodi dr Rondović.
I zato se, ističe doktor, mora raditi na promovisanju doniranja organa.
- Moramo raditi na objašnjavanju javnosti da tu nema kriminala. Ljudi sumnjaju da će neko prodati organe njihovih srodnika, odnosno bližnjeg, da će ti organi otići ko zna gde. U Republici Srbiji, da podvučem, ne postoji mogućnost da se plati transplantacija organa i organ ne može da se prošvercuje - ističe dr Rondović.
Nakon svake transplantacije, dodaje, istupaju pred javnost s podacima šta je i gde urađeno.
- Ako su, recimo, u VMA eksplantirani organi, ne znači da će sve operacije biti urađene kod nas. VMA u ovom trenutku radi transplantacije bubrega i jetre i jedini smo centar za jetru. Srce ide u u Drugu hiruršku kliniku UKC Srbije, koja je zasad jedini centar za transplantaciju srca, a i UKC Vojvodine radi transplantacije bubrega. Kod nas se može uraditi i rožnjača. Kako se program bude širio, postojaće centri za transplantaciju solidnih organa u Srbiji i tačno će se znati gde koji organ ide - zaključuje dr Rondović.
Kurir.rs/ J. S. Spasić